Дан: 15. јул 2013.

Борислава Дворанац, ШУМСКИ МОРНАР

Борислава Дворанац ШУМСКИ МОРНАР Зелене панонске вене жутог класја виле у срцу дрвосече отклањају умор ветрић благ откос мириса поје танану невесту носи крчаг хладне воде са ђерма лети лаким кораком драгом да освежи дан да одмори руке да вином напоји млађаног витеза панонског морнара шумског да умири ___________________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, … Настави са читањем “Борислава Дворанац, ШУМСКИ МОРНАР”

Борислава Дворанац

ШУМСКИ МОРНАР

Зелене панонске вене
жутог класја виле
у срцу дрвосече
отклањају умор

ветрић благ
откос мириса поје
танану невесту носи

крчаг
хладне воде
са ђерма лети
лаким кораком
драгом

да освежи дан
да одмори руке
да вином напоји
млађаног витеза
панонског

морнара шумског
да умири
___________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
B. D.

Ćutaću-Radenko Nastić

Ćutaću Pločnici ćute I fasade krečene u belo Ćutaću zbog mansarde I sebe u crnom Zbog suza,eto Ćutaću Zato što nisam znao Da tuga je boja neba Oprostite To što sam prećutao boli I nikom ,nikom ne treba Ćutaću zbog prašnjavih sokaka I koraka I opet suza Pustite!Idite! Vas neko čeka A ja..,ja sam samo … Настави са читањем “Ćutaću-Radenko Nastić”

Ćutaću
Pločnici ćute
I fasade krečene u belo
Ćutaću zbog mansarde
I sebe u crnom
Zbog suza,eto
Ćutaću
Zato što nisam znao
Da tuga je boja neba
Oprostite
To što sam prećutao boli
I nikom ,nikom ne treba
Ćutaću zbog prašnjavih sokaka
I koraka
I opet suza
Pustite!Idite!
Vas neko čeka
A ja..,ja sam samo hteo reći,
Ali neka,….neka..

Борислава Дворанац, Г Н Е З Д О

Борислава Дворанац Г Н Е З Д О Вијеш гнездо под трепавицама одлазиш од мене са прозора носиш вреле сенке грленим зеницама хрлиш дану милиш ка сутону плетеш сан до јутра силазиш низ леје заблисташ и нестанеш у мени рођен треном жар тиња напупело пролеће убран зором остаје ми цвет булке и топао поглед срне … Настави са читањем “Борислава Дворанац, Г Н Е З Д О”

Борислава Дворанац

Г Н Е З Д О

Вијеш гнездо
под трепавицама

одлазиш
од мене

са прозора
носиш
вреле сенке

грленим зеницама
хрлиш дану
милиш ка сутону
плетеш сан до јутра

силазиш низ леје
заблисташ
и нестанеш

у мени
рођен треном
жар тиња
напупело пролеће

убран зором
остаје ми цвет булке
и топао поглед срне

то ме носи
међ’ јорговане
на обалама Босута
__________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
Boba,VI 2013. +++