СВЕДОЧИМ……
Ево ме,
ја Косовка девојка
сузама мијем ране ових јунака
што падоше сред сумрака људких душа….
Певам и плачем у исто време…
док ми ветар мрси дугу косу.
Гледам уснуле очи
и крваве гајтане, сабље,
и копљем коње прободене…
Тамо негде још виори застава српска
у руци мога брата, и чујем уздах бола,
у ропцу крик сокола….
Ево ме,
родићу Србина знам!!!!
А, сада у јелеку и кошуљи извеженој,
у пасу тканица, у руци крчаг,
корчам овим пољем наједном јака,
а, до јуче ми је била душа – као памук лака…
и брижна …због јунака који јахаше крај мога дома,
до Косова поља које их је дочекало
препуно црвених божура као вино рујно…
Опило их јунаштвом и слободом,
правдом и надом, вером у боље сутра,
па падоше као магла на очи,
и издаја обоји ноћи у црње,
а, трње се заби ко Исусу у чело…
Ух, те хуље……
Ево ме,
ја сведочим о чему сања и за шта
се моли српска душа…
У свакој сам цркви и манастиру, пољу, долу,
брегу, шуми,на челу сваког детета
у повоју што мирише на невиност
и грче као звоно где год нас има…
Сјединимо се у једно јато,
Лазару биће на срцу милина….
Ми Срби ВОЛИМО – то је истина!
© Mиладиновића Сандра