Добродошли!
Plove oblaci Senče osmehe,senče trgove Zvone koraci Kroz javu i kroz snove. Prolaze lica Iz nesna dolaze,u nesan odlaze Kucaju srca I sati, sati prolaze. I sve je bolno ,beskonačno Pod maskom zvezda Nagost rudi I mračno je,mračno U oku stvari,u oku ljudi.
Plove oblaci
Senče osmehe,senče trgove
Zvone koraci
Kroz javu i kroz snove.
Prolaze lica
Iz nesna dolaze,u nesan odlaze
Kucaju srca
I sati, sati prolaze.
I sve je bolno ,beskonačno
Pod maskom zvezda
Nagost rudi
I mračno je,mračno
U oku stvari,u oku ljudi.
Ti kažeš:Ništa. Seni nalik ogrneš se osmehom I ćutiš… Tako ko Holanđanin Lutalica u buri Tako u nespretnosti sna. Ti misliš :sjaj to je I bled od smeška lišća jesenjeg Koračaš nekuda,eto Ti misliš:mir Moj jadni poeto I kud? Daleko je tvoj Dan Modri suton je brži I sam si,sam.
Ti kažeš:Ništa.
Seni nalik ogrneš se osmehom
I ćutiš…
Tako ko Holanđanin Lutalica u buri
Tako u nespretnosti sna.
Ti misliš :sjaj to je
I bled od smeška lišća jesenjeg
Koračaš nekuda,eto
Ti misliš:mir
Moj jadni poeto
I kud?
Daleko je tvoj Dan
Modri suton je brži
I sam si,sam.
Trave znaju moje misli. U suton kad spuste umorne glave, I setne u dalj blude U oku im zablista tajanstvo suza. Tada šapuću tiho,meko Sve ono što sam nekad u snu i na javi reko Trave znaju moje misli. Jednom ću (budni spavač) stati I moru trava sebe odbeglog prepoznati.
Trave znaju moje misli.
U suton kad spuste umorne glave,
I setne u dalj blude
U oku im zablista tajanstvo suza.
Tada šapuću tiho,meko
Sve ono što sam nekad u snu i na javi reko
Trave znaju moje misli.
Jednom ću (budni spavač) stati
I moru trava sebe odbeglog prepoznati.
Kuća je bila prazna; nigde nikoga. Zaključao je, navukao zavese, isključio sve uređaje, seo na pod i….. poludeo. Hteo je doći do suštine sebe samoga; predahnuti od civilizacije … nije uspeo… Znojio se, uzdisao, molio misli da ga napuste… međutim… one nisu imale kud..sećate se – sve pod ključem! (demens omnium mater dilemmas) Na umrlici piše … Настави са читањем “LUDOŠĆU PROTIV LUDILA! — Marina Adamović”
Kuća je bila prazna; nigde
nikoga.
Zaključao je, navukao zavese, isključio
sve uređaje, seo na pod i…..
poludeo.
Hteo je doći do suštine sebe samoga;
predahnuti
od
civilizacije … nije
uspeo…
Znojio se, uzdisao, molio misli da ga napuste…
međutim… one nisu imale kud..sećate se
– sve pod ključem!
(demens omnium mater dilemmas)
Na umrlici piše
“posle kratke i tihe jeze,
preminuo je XY, ludak nad ludac
ima”
Ožalošćeni
-prazno
-prazno
-prazno
i
vlažna crna košulja
Polju Božurovu . Tu smo, gdje smo, htjeli to ili ne htjeli, ono smo što jesmo! . Taman i svijet cijeli bio drugačiji, mi ćemo ostati ono što biti smo željeli, . i mi ćemo uvijek znati da smo jači od njih, pa taman i svi mogli stati . u jednu pjesmu, u samo jedan … Настави са читањем “Polju božurovu – Miro Beribaka”
Polju Božurovu
.
Tu smo, gdje smo,
htjeli to ili ne htjeli,
ono smo što jesmo!
.
Taman i svijet cijeli
bio drugačiji, mi ćemo ostati
ono što biti smo željeli,
.
i mi ćemo uvijek znati
da smo jači od njih,
pa taman i svi mogli stati
.
u jednu pjesmu, u samo jedan stih,
ili pod jedno drvo šljivovo!
Da naše je srce crvenije od ruku njihovih,
.
i da se mi uvijek radjamo ponovo
sa još ljepšom šarom na dlanu,
da ćutke pojemo uz slovo javorovo,
.
da čekamo da zraci granu
na riječ Seattleovu,
i da nam riječi planu
.
u oganj, u spomen danu Vidovu,
i na rod vaskoliki
koji usnu na Polju Božurovu!
.
Miro Beribaka
Борислава Дворанац Т А Ј Н А Жар ока у додиру скривеног магловитог јагодâ зрелих мирис ме храни тајно трена дишемо истим дахом гладна сам твог слова душе течем планетом ти пловиш мноме невидљиви плашт вијори се нама ________________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац
Т А Ј Н А
Жар ока
у додиру
скривеног
магловитог
јагодâ зрелих
мирис ме храни
тајно трена
дишемо
истим дахом
гладна сам
твог слова
душе
течем планетом
ти пловиш мноме
невидљиви плашт
вијори се нама
________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
Peko Laličić MOJ AFORIZAM: KAPIRAM JA DA MOZGAM DŽABE, AL’ DŽABA KAD NEMAM MOZGA.
Peko Laličić
MOJ AFORIZAM:
KAPIRAM JA DA MOZGAM DŽABE,
AL’ DŽABA KAD NEMAM MOZGA.
Peko LALIČIĆ N E M I R I I Slutim tvoj neznani lik u ogledalu miris senki svuda nekud odlaze snovi praznina koju mi donosi noć produžava nemir II Ne budi svetla nesna pod ivom ne traži moje izgubljene rime dođi pre no kosači krenu da pokupe mirise livada III Kraj jezera ti i ja … Настави са читањем “Peko Laličić, N E M I R I”
Peko LALIČIĆ
N E M I R I
I
Slutim
tvoj
neznani
lik
u ogledalu
miris
senki
svuda
nekud
odlaze
snovi
praznina
koju mi
donosi
noć
produžava
nemir
II
Ne budi
svetla
nesna
pod
ivom
ne traži
moje
izgubljene
rime
dođi
pre no
kosači
krenu
da
pokupe
mirise
livada
III
Kraj
jezera
ti i ja
ispijam ti
rosu
sa usana
bude se
htenja
u
drhtavoj
tišini
dok
mesec
traži
gnezdo
u
ševaru
IV
Unespokojavaju
me
kapi
kiše
topole se
umivaju
prvim
zracima
zore
ti
ode
vetar
zakuca
na moje
prozore
V
Nepomućeno
nebo
u očima
dolina se
uzdahom
ptica
opija
odnekud
dopire
šum
bršljana
to ptice
lepetom
najavljuju
vreme
snova
i
čekanja
VI
Kao dve
obale
neme
razdvojeni
smo
čemerno
ptice
od
naših
uzdaha
grade
most
da se
zaboravom
ne
odenemo
VII
U mom pogledu
oganj plamti
ti mi osmehom
snagu daješ
dok rastrzane
izgovaram reči
senke se kite
mirisom cveća
nemir tvojih ruku
u letu leptira
put je
kojim se vraćam
VIII
Pesmom probudi
zore
da nam zenice
ispune suncem
i ogrnu nas smehom
potoka
iz lišća breza
u čijim krošnjama
vetar rađa nemire
_______________________
/,,Miris senki svuda”,
iz ciklusa ,,Nemiri”, 1995./
Fotografija snimljena u vreme
nastanka ciklusa
Борислава Дворанац НА ПОМИСАО ДА ТЕ НЕМА Нема пута ни пречице до тебе вуче ме прождире мрак малу бледу тачку иштем уплаших се јутрос нема те ______________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац
НА ПОМИСАО ДА ТЕ НЕМА
Нема пута
ни пречице
до тебе
вуче ме
прождире
мрак
малу
бледу тачку
иштем
уплаших се
јутрос
нема те
______________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац Г О С Т Распакујем се као да ћу вечно бити ту одомаћује се газдарица а бисере скупљам као да вреде нешто срећу навлачим на лице као шминку гост си докле мислиш остати ту __________________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац
Г О С Т
Распакујем се
као да ћу
вечно бити
ту
одомаћује се
газдарица
а бисере скупљам
као да вреде нешто
срећу навлачим
на лице
као шминку
гост си
докле мислиш
остати ту
__________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
