ПАЛОМ ДРУГУ…

ПАЛОМ ДРУГУ… Тешка ли је земља друже где ти палом кости леже дал и мртав стражу чуваш дал од тебе и сад беже… Тешка ли је земља друже за коју си живот дао кад си мртав на њу пао да је залуд дал си знао… Тешка ли је земља друже издајници кад је газе док … Настави са читањем “ПАЛОМ ДРУГУ…”

ПАЛОМ ДРУГУ…

Тешка ли је земља друже
где ти палом кости леже
дал и мртав стражу чуваш
дал од тебе и сад беже…
Тешка ли је земља друже
за коју си живот дао
кад си мртав на њу пао
да је залуд дал си знао…
Тешка ли је земља друже
издајници кад је газе
док је другом они деле
дал се твоје страже пазе…
Тешка ли је земља друже
тело твоје што притиска
дал ти некад палом дође
да из гроба пустиш врисак…
Тешка ли је земља друже
да ми живи што остасмо
крај те мртвог залегнемо
па у гробу ко у рову
ову земљу одбранимо…

Богдановић Братислав

РОВ…

РОВ… На линији одбране, на грудобрану отаџбине, мој ров, ко гроб и покров стоји, ту међу сенама, смрти се не боји, Десни ми сусед очев је гроб са леве стране гроб деде мог у биткама давним слободу су снили својим гробом су је изборили Не можеш зато овуда ићи грудобран живих и мртвих проћи јер … Настави са читањем “РОВ…”

РОВ…

На линији одбране,
на грудобрану отаџбине,
мој ров, ко гроб и покров стоји,
ту међу сенама, смрти се не боји,
Десни ми сусед очев је гроб
са леве стране гроб деде мог
у биткама давним слободу су снили
својим гробом су је изборили
Не можеш зато овуда ићи
грудобран живих и мртвих проћи
јер ово је само један од многих
што по Србији вреба и чека
да корак твој тих и зао
подмукло дође из далека,
Окрени леђа, назад одступи
повлачењем себи живот откупи
пођеш ли даље, сломићеш врат
јер ово није обичан рат,
овде и мртви стоје уз живе
да бране куће, воћњаке, њиве
и сваки гроб један је ров
па ће те вила, кост или мач
натерати у бег, страх и плач
Мени је лако међу својим
умрети данас ту где стојим
ту су ми деда, отац и брат
ја ћу и мртав да постојим,
А тебе ће брзо појести црв
у прах ти нестати кост и крв
кроз лобању ти порасти трава
ношена ветром срама и заборава
Не оклевај много, већ одмах иди
непозван си дошо па се не стиди
и причај деци нека памте и знају
шта их то чека кад у рат крену
ка мојој земљи, мом завичају…

Братислав Богдановић

ЈЕДНОГ ДАНА…

ЈЕДНОГ ДАНА… Једног дана кад све прође када оду све зиме и јесени не заборави ме моја драга потражи ме у успомени Једног дана кад ти суза крене кад не буде више мене ти се сети моја мила да мисао си ми задња била Једног дана у свитање када јутро ново сване ти пожели срце … Настави са читањем “ЈЕДНОГ ДАНА…”

ЈЕДНОГ ДАНА…

Једног дана кад све прође
када оду све зиме и јесени
не заборави ме моја драга
потражи ме у успомени
Једног дана кад ти суза крене
кад не буде више мене
ти се сети моја мила
да мисао си ми задња била
Једног дана у свитање
када јутро ново сване
ти пожели срце моје
да загрљени смо нас двоје
Па кад пођеш онда мени
с друге стране у свет сени
у загрљај ја те чекам
с тобом вечност да поделим
јер то желим, душом својом
душом својом, срцем целим…

Аутор Братислав Богдановић