Дан: 22. јул 2013.

* * * Radenko Nastić

Svetla se gase Na pozornici zavesa kruta U oku magle sive Na dlanu dugme skaputa. Svu noć padaju kiše I tuga se niz okna lije To srce vara-kasno čuh A srce krije,krije.

Svetla se gase
Na pozornici zavesa kruta
U oku magle sive
Na dlanu dugme skaputa.

Svu noć padaju kiše
I tuga se niz okna lije
To srce vara-kasno čuh
A srce krije,krije.

Aleksandar Jakšić

Pisanje kao jedini izlaz kao porok koji nikad ne spava nezajažljiva glad! Zaljubljen u sam život suviše bogat da se ikad potroši suviše misteriozan da se ikad opiše pomoću par uzdaha, zbirom slova koje smo mucajući naučili mlatarajući rukama prve rečenice naše dečije svesti utisak oslobođen svakog stida bez straha da zavirimo u predeo mašte … Настави са читањем “Aleksandar Jakšić”

Pisanje kao jedini izlaz

kao porok koji nikad ne spava

nezajažljiva glad!

Zaljubljen u sam život

suviše bogat da se ikad potroši

suviše misteriozan da se ikad opiše

pomoću par uzdaha,

zbirom slova koje smo mucajući naučili

mlatarajući rukama

prve rečenice naše dečije svesti

utisak oslobođen svakog stida

bez straha da zavirimo u predeo mašte

koji smo sami stvorili

od slova našeg imena

toplog mleka, rumenog obraza

nevinog poljubca, majčinog glasa

tišine mraka,

u jedino iskrenom svetu koji smo poznavali.