Месец: јул 2013.

СВЕДОЧИМ……

Ево ме,
ја Косовка девојка
сузама мијем ране ових јунака
што падоше сред сумрака људких душа….
Певам и плачем у исто време…
док ми ветар мрси дугу косу.
Гледам уснуле очи
и крваве гајтане, сабље,
и копљем коње прободене…
Тамо негде још виори застава српска
у руци мога брата, и чујем уздах бола,
у ропцу крик сокола….

Ево ме,
родићу Србина знам!!!!
А, сада у јелеку и кошуљи извеженој,
у пасу тканица, у руци крчаг,
корчам овим пољем наједном јака,
а, до јуче ми је била душа – као памук лака…
и брижна …због јунака који јахаше крај мога дома,
до Косова поља које их је дочекало
препуно црвених божура као вино рујно…
Опило их јунаштвом и слободом,
правдом и надом, вером у боље сутра,
па падоше као магла на очи,
и издаја обоји ноћи у црње,
а, трње се заби ко Исусу у чело…
Ух, те хуље……

Ево ме,
ја сведочим о чему сања и за шта
се моли српска душа…
У свакој сам цркви и манастиру, пољу, долу,
брегу, шуми,на челу сваког детета
у повоју што мирише на невиност
и грче као звоно где год нас има…
Сјединимо се у једно јато,
Лазару биће на срцу милина….

Ми Срби ВОЛИМО – то је истина!

© Mиладиновића Сандра

ЛЕПИ ЈОВАН

Небом су играле звезде у колу
под седам велова заводећи лолу,
а, он је остао веран сванућу,
оној нежној роси на врбовом прућу,
што су миле деве у корпе сплитале,
рогозима њих су пуниле са страшћу…
и питале жељне љубави до неба,
како лепи Јован млади све њих гледа…
а, опет их сваку као брат целива,
поштује ко’ нико и цвећем дарива,
а, када ноћ падне гором чудо сија,
и само се чује тиха мелодија!?

(c) Миладиновић Сандра

СУНЦЕ НА РАМЕНУ

На мом длану је бели голуб,
на мом рамену румено Сунце….
Па ипак, туга ми походи мисли…
Кључ је од браве пронашла лако
у стрепњи и несигурном кораку…
и тако насела на нова искушења…
Јер није мене брига шта се збива
у моме срцу…..моја је љубав
за музиком живота већа
и јача од сваке сузе,
од сваке издаје и разочарења!!!

© Миладиновић Сандра