ЛЕПИ ЈОВАН – Миладиновић Сандра

ЛЕПИ ЈОВАН

Небом су играле звезде у колу
под седам велова заводећи лолу,
а, он је остао веран сванућу,
оној нежној роси на врбовом прућу,
што су миле деве у корпе сплитале,
рогозима њих су пуниле са страшћу…
и питале жељне љубави до неба,
како лепи Јован млади све њих гледа…
а, опет их сваку као брат целива,
поштује ко’ нико и цвећем дарива,
а, када ноћ падне гором чудо сија,
и само се чује тиха мелодија!?

(c) Миладиновић Сандра