Месец: децембар 2012.

Podjoh – Miro Beribaka

Podjoh . Podjoh, i ponesoh, studen podigmanske vode i svježinu podigmanskog jutra, da mi griju ozeblo srce u nedodjijama kojim prohodim! . I da poredim… sjaj i zanosnost tudjih zemalja koji me očajnikom načiniše, da poredim sa onim sa čim se sjaj i zanosnost njihova uporediti ne mogu, sa onim što mi srce grije, da … Настави са читањем “Podjoh – Miro Beribaka”

Podjoh

.

Podjoh,

i ponesoh,

studen podigmanske vode

i svježinu podigmanskog jutra,

da mi griju ozeblo srce

u nedodjijama kojim prohodim!

.

I da poredim… sjaj i zanosnost

tudjih zemalja

koji me očajnikom načiniše,

da poredim sa onim

sa čim se sjaj i zanosnost njihova

uporediti ne mogu,

sa onim što mi srce grije,

da me ne nadju smrznutog

jednog predvečerja

dok pratim sunčev hod,

od Istoka ka…!

.

Da poredim sjaj i zanosnost

besmisla,

sa studeni podigmanske vode

i sa svježinom podigmanskog jutra?

Zašto li poredim!

.

Miro Beribaka

NISMO SHVATILI KRAJ Gorica Stankovic

NISMO SHVATILI KRAJ Da li si nekad osetio u trenu da mi tvoja strast nedostaje? Da li si nekad ljubio senu i bio leptir sto u letu nestaje? Da li si grehove i moja nadanja odneo daleko,u rano svitanje? Da li si bio jaci od padanja i nisi znao odgovor na pitanje?… Da li si … Настави са читањем “NISMO SHVATILI KRAJ Gorica Stankovic”

NISMO SHVATILI KRAJ

Da li si nekad osetio u trenu
da mi tvoja strast nedostaje?
Da li si nekad ljubio senu
i bio leptir sto u letu nestaje?

Da li si grehove i moja nadanja
odneo daleko,u rano svitanje?
Da li si bio jaci od padanja
i nisi znao odgovor na pitanje?…

Da li si cekao lagane korake
pretvoren u nadu i mili zvuk,
ili si rukama pipao oblake
zeleci zagrljaj i znani struk?…

Jesi li zeleo komadic srece
sa mojih usana ko rose kap,
ili si verovo da kisa sve ce
odneti kao ogroman slap?…

Uzalud places i zoves,mili,
snovi su prosli ko cvetni maj.
Mozda smo uvek u zabludi bili
i nismo shvatili da je kraj.

SAMOCA

Tesko je ziveti sam Sa tugom koja tisti i boli Zar je samoca jedini drug srcu koje voli. Za tebe nocas stihove pisem Za tebe zvezde pozivam Za tebe vazduh udisem Pisem ti nezni stih da te uspava Da ti kaze koliko te volim.

Tesko je ziveti sam
Sa tugom koja tisti i boli
Zar je samoca jedini drug srcu koje voli.

Za tebe nocas stihove pisem
Za tebe zvezde pozivam
Za tebe vazduh udisem
Pisem ti nezni stih da te uspava
Da ti kaze koliko te volim.

KRILA SAMOĆE – Miladinović Sandra

KRILA SAMOCE Ti me ponekada znalački miluješ samoćo bogata duhovima, ali, koliko mi godiš toliko mi presedneš, kao da sam ti uvek prva?! Svaki moj korak tobom je protkan, sve čežnje, radosti i tuge, hiljadu sunašca od suza vidim, a, smejem se bojama duge! Ti me podsećas da svi smo sami, da je umeće sreću … Настави са читањем “KRILA SAMOĆE – Miladinović Sandra”

aaaaaa

KRILA SAMOCE

Ti me ponekada znalački miluješ
samoćo bogata duhovima,
ali, koliko mi godiš toliko mi presedneš,
kao da sam ti uvek prva?!
Svaki moj korak tobom je protkan,
sve čežnje, radosti i tuge,
hiljadu sunašca od suza vidim,
a, smejem se bojama duge!

Ti me podsećas da svi smo sami,
da je umeće sreću sviti!
Ali, tvoja mudrost mi često zabrani,
da se predam svojoj biti!
Dokle da tebi ruke pružam,
da se smejem i igram pod tremom?!
Dokle da živim od snova i nade,
i borim se sa ovom ženom?!

Ta žena u meni širi se ko nemir,
i iskušenje sve jače, ja znalački je lomim,
gušim, pa razumem, gledam je dok se smeje i plače!
Već sutra nicega nema u njenom pogledu,
ko da se nije zbilo, ta borba i nežnost, želje njene,
guraju me pod tvoje krilo!
I znam pratićes me dok god sam živa,
pametnice sto ne spiš,
ali, pusti da posle toliko godina,
ta žena ne bude – samo TI!

NEKA SE PROBUDI!

© Miladinović Sandra

ЛЕТ

Да трагања није нашло би се друго да помути разум даха пољског, чистог. Нашли би га, као некад исто, тек на крају места (ходајући пругом)… Иза куће трешња… Видео је нисам… А кажу да дивно успава, са кишом. С њом долази замор, као хајдук, кришом. И тад можеш знати колко спаваш сам… Неко ми спомену … Настави са читањем “ЛЕТ”

Да трагања није нашло би се друго
да помути разум даха пољског, чистог.
Нашли би га, као некад исто,
тек на крају места (ходајући пругом)…

Иза куће трешња… Видео је нисам…
А кажу да дивно успава, са кишом.
С њом долази замор, као хајдук, кришом.
И тад можеш знати колко спаваш сам…

Неко ми спомену благи процват свега
што кити се зеленим  (ко паша).
Посутог, ко из руку неког великаша
што баца из бисага, па захвати и њега…

Спомену ми неко свој одлазак двору,
опседнутом милим јоргованом, бујним.
И прожетом песмом, славујима чујним.
Спомену ми неко ко испуни зору…

Не бих сада зору такву, упамћену.
Склопљену од безброј заклапања кратких…
Пронађем ли другу, лепих трешања слатких,
роју, заувек запамтићу њену…

Кад би наше баште, припросте за свет,
прихвативши негу изглађених руку,
кренуле ке небу, незнавши за муку,
као да би пошле у Икаров лет…

NEGDE

Kise ponovo liju Negde se decacke oci smiju Negde se usne zaljubljenih slade Negde se pevaju tuzne balade. Negde daleko jedna mladost vene I to bez mene,i to zbog mene. Hej ljubavi,ne tuguj,pogled dizi Svakoga dana sam tebi sve blizi i blizi.

Kise ponovo liju
Negde se decacke oci smiju
Negde se usne zaljubljenih slade
Negde se pevaju tuzne balade.

Negde daleko jedna mladost vene
I to bez mene,i to zbog mene.
Hej ljubavi,ne tuguj,pogled dizi
Svakoga dana sam tebi sve blizi i blizi.

ZALUTALI – Miladinović Sandra

ZALUTALI Šta ako se osećanja istope kao sneg pred Suncem, i ako se presele nekim čudom u galaksiju što sada nastaje, a, nama ostanu zlato i biseri, korak i pogledi… Šta nam preostaje!? Tišina beskrajna, besmislenost bez cilja, umrla želja za pričom, muzikom, pesmom i poljupcima…. Ljubav što ko vatra budi zalutale…. tamo će, gde … Настави са читањем “ZALUTALI – Miladinović Sandra”

lepa

ZALUTALI

Šta ako se osećanja istope kao sneg pred Suncem,
i ako se presele nekim čudom u galaksiju što sada nastaje,
a, nama ostanu zlato i biseri, korak i pogledi…
Šta nam preostaje!?

Tišina beskrajna, besmislenost bez cilja,
umrla želja za pričom, muzikom, pesmom i poljupcima….
Ljubav što ko vatra budi zalutale….
tamo će, gde sve iznova ustaje!?

Ne, nedajmo ova čuda što čoveka čine bićem,
što grli i ljubi, prašta i voli , u oči gleda dok nazdravlja pićem!
Nek Nojeva barka budu nam duše što mirišu na tamjan i bosiljak,
a, svaka noć nam bude zora, na čelu ljubav ko večni znak!

(c) Miladinović Sandra

AFORIZMI

Proricu nam svetlu buducnost za poljoprivredu Obracemo bostan. Vlast je kao njiva Najvise daje kad se obradi motikom. Penzije nam nisu male Cim mozemo snjima da izdrzavamo i unuke. I ako su nam ukinuli vojsku Sve veci broj nosi uniformu inace bi isli goli. Posekose knezove Al nam ostavise dahije.

Proricu nam svetlu buducnost za poljoprivredu
Obracemo bostan.

Vlast je kao njiva
Najvise daje kad se obradi motikom.

Penzije nam nisu male
Cim mozemo snjima da izdrzavamo i unuke.

I ako su nam ukinuli vojsku
Sve veci broj nosi uniformu inace bi isli goli.

Posekose knezove
Al nam ostavise dahije.

POSEKOSE NAM KNEZOVE AL OSTAVISE NAM DAHIJE
POSEKOSE NAM KNEZOVE AL OSTAVISE NAM DAHIJE

DOKAZ LJUBAVI – Miladinović Sandra

DOKAZ LJUBAVI Pljesni rukama glasno i veselo, tango zaplešimo skupa, na trgu pred svima ne bi mi preselo, dok mirišu jelova jutra! Sva izmaglica, dah sto se ledi, led sto pucketa pod nogama, i moja duša prepuna naboja, na talasima poput broda! Pogled čas nežan,čas oštar, i nesanica bez kraja, u dodirima sto strast pobudjuju, … Настави са читањем “DOKAZ LJUBAVI – Miladinović Sandra”

titianik iii
DOKAZ LJUBAVI

Pljesni rukama glasno i veselo,
tango zaplešimo skupa,
na trgu pred svima ne bi mi preselo,
dok mirišu jelova jutra!

Sva izmaglica, dah sto se ledi,
led sto pucketa pod nogama,
i moja duša prepuna naboja,
na talasima poput broda!

Pogled čas nežan,čas oštar,
i nesanica bez kraja,
u dodirima sto strast pobudjuju,
i ta priča o nama!

Ko na Titaniku dokaz ljubavi,
iskušenja u nabujaloj reci,
i cela večnost tu pred nama,
i srce i život – šta reći?!

Da, dala bih ti svaki atom snage,
za iskrenost što miriše na raj,
i poslednji dah sa svojih usana,
i sumnju bacila u kraj!

Život u bolu za jedan tren,
kada se lomi pogača vihorima,
i miriše na orhideje sve oko nas,
a, mi smo jedno što sneva!

Tango zaplešimo skupa!!!!

© Miladinović Sandra

A TEBE NEMA GORICA STANKOVIC

A TEBE NEMA Rasule se zvezde u tihoj noci. Na plavom cilimu mesec drema. Jos jedna ce noc preduga proci, a tebe nema,a tebe nema. Usnuo grad svetla se gase i nikad mozda nece da svane. Brojim trenutke ko vecne case i tvoje poljupce ko teske rane. Po neki prolaznik ulicom mine, dok mesec krivi … Настави са читањем “A TEBE NEMA GORICA STANKOVIC”

A TEBE NEMA

Rasule se zvezde u tihoj noci.
Na plavom cilimu mesec drema.
Jos jedna ce noc preduga proci,
a tebe nema,a tebe nema.

Usnuo grad svetla se gase
i nikad mozda nece da svane.
Brojim trenutke ko vecne case
i tvoje poljupce ko teske rane.

Po neki prolaznik ulicom mine,
dok mesec krivi na staklu visi,
pa mi u oku varnica sine
i misao ceznjiva da mozda ti si.

Preduga noc ko moja tuga.
Zvezdano oko u oku gasne.
Ako je ljubav daleka pruga,
tvoji vozovi uvek kasne…

Cekacu novo jutro da svane
sa ozvezdanog plavog trema.
Ponekad lik tvoj iz tame plane,
a tebe nema,a tebe nema…