Добродошли!
Prvu seobu Srba vodio je patrijarh Arsenije A drugu…Haski tribunal. Proleteri svih zemalja ujedinite se Da bi smo organizovano isli u narodne kuhinje. Srbija je imala mudre vodje Dok Vuk nije opismenio narod. Ucili su nasda budemo posteni ljudi Zato su oni danas biznismeni. Biti radnik nekad se zvalo radnicka klasa Danas je to privilegija.
Prvu seobu Srba vodio je patrijarh Arsenije
A drugu…Haski tribunal.
Proleteri svih zemalja ujedinite se
Da bi smo organizovano isli u narodne kuhinje.
Srbija je imala mudre vodje
Dok Vuk nije opismenio narod.
Ucili su nasda budemo posteni ljudi
Zato su oni danas biznismeni.
Biti radnik nekad se zvalo radnicka klasa
Danas je to privilegija.
Prva se ljubav za uvek pamti Do kraja zivota,u krudima plamti. Ona je uvek iskrena i cedna Samo ona i vise ni jedna. Te ljubavi prve dugacko ne traju Kao pahulje snezne brzo se otapaju. Ljubavi prve su nezne i stidljive Budu u nama ponekad ostanu nevidljive. Kad dodju u grudi unesu nemir Zahtevne nisu … Настави са читањем “PRVA LJUBAV”
Prva se ljubav za uvek pamti
Do kraja zivota,u krudima plamti.
Ona je uvek iskrena i cedna
Samo ona i vise ni jedna.
Te ljubavi prve dugacko ne traju
Kao pahulje snezne brzo se otapaju.
Ljubavi prve su nezne i stidljive
Budu u nama ponekad ostanu nevidljive.
Kad dodju u grudi unesu nemir
Zahtevne nisu dovoljan je samo dodir.
Nabujaju naglo kao potok posle kise
Dok oci sklopis,gle nema je vise.
Ta prva ljubav pali i zari
Najvise o njoj znaju spomenari.
U njima su jedino ljubavi trajne
Tu su zauvek lepe i ostaju tajne.
Cijenim tvoj instant odgovor Prosuđujem – nije tačan Jer što mi kleca u srcu Ne zna za pad na koljena I što mi puca u glavi Na jeziku nema eha Ja se smijem jer ti znaš Ja se smijem jer ti ne znaš Mostovi su ruke u vazduhu Nad obalama što su izrasle u tjesnac … Настави са читањем “Izmedju dvije svjetlosti”
Cijenim tvoj instant odgovor
Prosuđujem – nije tačan
Jer što mi kleca u srcu
Ne zna za pad na koljena
I što mi puca u glavi
Na jeziku nema eha
Ja se smijem jer ti znaš
Ja se smijem jer ti ne znaš
Mostovi su ruke u vazduhu
Nad obalama što su izrasle u tjesnac
Kao riječi u dosluhu sa strepnjom
Ja se smijem jer ti znaš
Jer ti znaš da to ne znaš
Zaglavljen u poredjenju
Izmedju dvije svjetlosti
©Miroslava Odalovic
Ljubav kazu stanuje visoko negde, Visoko, visoko gde leze zvezde. Odozgo ljubav salju u etar, Zato je ona topla i nestasna kao prolecni vetar. Ljubav putuje,a nema staze Siri se brzo poput zaraze. Ta je zaraza jedina dobra za coveka, Ponekad boli ali tu nema leka. Najbolja ljubav je ona prva cista i iskrena Zato … Настави са читањем “GDE LJUBAV STANUJE – Rade Milić”
Ljubav kazu stanuje visoko negde,
Visoko, visoko gde leze zvezde.
Odozgo ljubav salju u etar,
Zato je ona topla i nestasna kao prolecni vetar.
Ljubav putuje,a nema staze
Siri se brzo poput zaraze.
Ta je zaraza jedina dobra za coveka,
Ponekad boli ali tu nema leka.
Najbolja ljubav je ona prva cista i iskrena
Zato ostaje za uvek u pamcenju.
U srcu se cuva osmehom placa
Voljenom bicu poljupcem uzvraca.
Sa usana se prenese na usne,
U grlu zastane kao da se zgusne.
(C) Rade Milić
Od uvek se pitam,ljubav sta je, Dokle cveta i kada nestaje? I zasto jesen nikad ne zaobidje mene Kod drugih pupoljci a meni sve vene. Kao leptir lutam ali nikako na cvet da sletim Nikad da ljubav neciju osetim. Zar sam ja neki izuzetak ima li ljubav svoj pocetak. Da li je ljubav,kad se ljubav … Настави са читањем “STA JE LJUBAV”
Od uvek se pitam,ljubav sta je,
Dokle cveta i kada nestaje?
I zasto jesen nikad ne zaobidje mene
Kod drugih pupoljci a meni sve vene.
Kao leptir lutam ali nikako na cvet da sletim
Nikad da ljubav neciju osetim.
Zar sam ja neki izuzetak
ima li ljubav svoj pocetak.
Da li je ljubav,kad se ljubav ceka
Putuje li ona…ima li prepreka.
Pitam al ko da mi odgovori
Je li to ljubav,kad mi u grudima gori
Onaj ko voli mora li da pati,
Na sve to zelim odgovor dati
Prostranstvom zivota skitam,
Ljubav sta je zelim da znam
Ali koga da pitam.
Oni sto vole za odgovor nemaju vreme
Ostavljeni uglavnom beze od teme.
Ljubav je kao cvet lepa je dok se o njoj sanja
Ona je kao sokolov let zato se poklanja.
ORHIDEJA Pesnik : Sabah Al-Zubeidi U jednom jesenjem predvečerju Banu preda me svojim obrazima Obojenim bojom proleća Pokaza se svojim stasom Kao cvet orhideje I likom zvezde slatkog glasa U nemoj noći. Kao Šeherezada Kad je pričala Šehrijaru Priče hiljadu i jedne noć Preduhitrila me je Pozdravom na mom jeziku I – stade reč … Настави са читањем “ORHIDEJA”
ORHIDEJA
Pesnik : Sabah Al-Zubeidi
U jednom jesenjem predvečerju
Banu preda me svojim obrazima
Obojenim bojom proleća
Pokaza se svojim stasom
Kao cvet orhideje
I likom zvezde slatkog glasa
U nemoj noći.
Kao Šeherezada
Kad je pričala Šehrijaru
Priče hiljadu i jedne noć
Preduhitrila me je
Pozdravom na mom jeziku
I – stade reč u mojim ustima !
No , jezik mi priskoči upomoć
Rekoh joj : govoriš mojim jezikom !?
Odgovori : pomalo.
Rekoh joj : kako se zoveš ?
Reče : Katarina.
Rekoh : lepo ime
Slava Bogu Stvoritelju.
*****
Beograd
12.12.2012.godine.
NEBESKA VRATA Otvori mi vrata svoje duse tajne, daj pomozi mi ne muci me vise, svuda su prolazi tvoje baste bajne, al’ mi nije lako dok lutam kroz kise! A, kapi se slivaju niz obraz i telo, do gole sam koze morka sasvim cela, otvori bar jedno carobno ti oko, ko soko sto vidi sva … Настави са читањем “NEBESKA VRATA – Miladinovic Sandra”
NEBESKA VRATA
Otvori mi vrata svoje duse tajne,
daj pomozi mi ne muci me vise,
svuda su prolazi tvoje baste bajne,
al’ mi nije lako dok lutam kroz kise!
A, kapi se slivaju niz obraz i telo,
do gole sam koze morka sasvim cela,
otvori bar jedno carobno ti oko,
ko soko sto vidi sva zemaljska cela!
Okrznuce tajna moju bit do srzi,
krv ce brze teci ritmom postojanja,
sva cu se slediti nema od saznanja,
da to sto sam mislila, od toga sam manja!
Ko koplje kroz srce probosce me zelja,
sto me prati tiho, pobozno i smerno,
taj bol vecnosti kad postadoh majka – zena,
to su tvoja vrata, moje nebo verno!
© Miladinovic Sandra
