Дан: 26. децембар 2012.

PROKLETA ZIMA

Izadji ,zimo, iz mojih grudi!
Necu te vise,mnogo si hladna.
Na nekom drugom mestu budi,
ja sam,ti zimo,topline gladna.

Tu moju pricu i Mesec zna.
Krojio meni haljine za sutra,
sa mnom cutao u nemiru sna,
slao mi zvezde da cekam jutra.

Zvezde mi ceznju orosile,
vetar brisao suze sa lica.
Dok su mi zore prkosile,
pozeleh da sam ptica.

Ptice vole nebo i oblake,
toplinu proleca i leta.
Pozeleh i ja procvetale korake,
izadji iz grudi neka si prokleta.

BAT KORAKA

Videla sam jutra i zore,
videla Sunce iza oblaka.
Videla polja,videla gore,
cula bat njegovih koraka.

Osetih ljubav sladju od vina,
behu mi obrazi beli i snezni.
Posta mi dusa violina
sa koje se razlezu tonovi nezni.

Sevnu munja,izgorese snovi
poljupci srece nisu bili moji.

Nestade jutro,nesta i zora.
Sunce se sakri iza oblaka.
Nestade polje,nesta i gora;
ne cujem bat koraka.

ZEDNO SRCE

Dovoljan je bio pogled tvoga oka
da ozivim srce koje mrtvo bese
da naslutim zedj svoga krvotoka
da probudim oci koje ne videse.

Na licu sam tvome ja tocila radost
i dala ti sve sto imala sam vredno.
Poklonih ti snove,poklonih mladost,
a moram ti reci:”Srce osta zedno!”

USELI SE U SAN MOJ

Useli se u san moj,
nadji precicu do mog srca!
Oteraj nemir i nespokoj,
iz duse koja bolno grca.

Useli se u san moj,
neka te donese vetar mog htenja!
Rukama svojim rasparaj kroj
haljina mojih besanih bdenja.

Useli se u moj san,
podstanar budi u mojoj glavi!
Useli se bar na jedan dan,
neka nas pokrije oblacak plavi.

KAD NEBO PLACE

Plakalo je nebo dok sam te ljubila
kapi kise niz moje telo
sa prvim poljupcem sam te izgubila
suza potece niz lice belo.

Kratko trajase ljubav ko tren
ko treptaj sunca napravi dugu
ostavi pogled u oku snen
u srcu nemir protkanu tugu.

Zasto zaborav dugo traje
nebo kad place zove mu ime
zasto dugo o moja tugo
pa zato sad pisem mu rime.

RODJENA S DUSOM

Kad kriknu oci i zaledi srce
tupi bol moga zivota,
trazim daljine da ljube sunce
i mirnu luku – tu je lepota.

Kad mi iz srca krene gorcina,
dok se gase svitanja,
osetim ukus oporog vina
i drhtaje neba u ocima.

Padam bez jauka i opet ustajem,
rodjena s dusom da sebe dajem.
Pozelim da snevam danju i nocu
sve ono sto nemam a silno hocu.

MOJE PESME

Led je goreo dok sam na nebu
svojim rukama pipala oblake
za srecu znala da malo treba
u snu ozivljavala tvoje korake.

Sanjala san za novi dan
zatvorena u kavezu kao ptica
rukama svojim mekim ko lan
brisala suze sa bledog lica.

Sve moje radosti i moje tuge
stavih ko pecat na papir beli
slikah ih bojama sarene duge
da ozivim osmeh uveli.

I nebo je znalo da zaplace
kad sam od tuge pisala rimu
Sunce me grlilo sve jace i jace
iz grudi mojih topilo zimu.

Sanjala sam mirnu luku
spasavala brod sto tone
za spas trazila samo ruku
vetrovi nemira da me ne lome.

Imala sve nemala nista
zedno srce je zuc pilo
sakupljala pepeo kraj zgarista
srce je lepse snove snilo.

Ostrica maca me je sekla
srce se raspuklo ko od olova
cutala na ognju se pekla
sadila cvece na mestu korova.

Rodjena s dusom da sebe dajem
nepronadjena jos postojim
obasjana suncevim sjajem
jos uvek plavo nebo volim.

U snu bez sna zora me budila
rumen stavljala na bledo lice
plavom nebu njedra nudila
sanjala da letim krilima ptice.

Skidala u snu haljine tesne
trcala po livadi sanjanih snova
ostavih trag pisuci pesme
ne zeleci zivot prepun bola.

Sahranila srecu sto mi je uze
bacila sve ruzno u bezdan gluvi
trazila da mi se vrate suze
na putu zivota sto se mrvi.

Htela da gradim dvorac ljubavi
davala zvezdanu nit iz duse
kovala gnezdo lancima najdebljim
skidala okove koji me guse.

Novim vetrima sunce lovila
srcem svojim pesmu pisala
od zivota se nisam umorila
nisam zivela samo sam disala.

Naucila tugu da huci tise
beskucni prag mi jedino osta
sve sam radila ne mogu vise
sudbina moja nek ti je prosta.