OD TUGE UMRECU
Od tuge umrecu sa osmehom na usnama,
zeljna slobode koju sama sebi uskracujem,
i osudjena bez zlocina, sa zrncima koje sam skupila,
uci cu kroz ogledalo u nove odaje!
Od tuge umrecu sa pesmom sto odjekuje,
i stihovima sto pisem jer to mi Bog dade,
i slusacu lazi kako svuda nicem kao korov,
zato sto za sobom ostavljam balade!
Od tuge umrecu sa prkosom na licu,
i rasirenih ruku na dve strane sveta,
i dok zadnje otkucaje srca cujem bleda,
reci cu da VOLIM, al’ ne radi reda!
Od tuge umrecu, a dusa odnece me,
sa vilinskim kolom sva u belom cvecu,
oprostaj ne nosim, ostavljam ga s’ voljom,
neka se umnozi dok pale mi svecu!
© Miladinovic Sandra