Добродошли!
Proricu nam svetlu buducnost za poljoprivredu Obracemo bostan. Vlast je kao njiva Najvise daje kad se obradi motikom. Penzije nam nisu male Cim mozemo snjima da izdrzavamo i unuke. I ako su nam ukinuli vojsku Sve veci broj nosi uniformu inace bi isli goli. Posekose knezove Al nam ostavise dahije.
Proricu nam svetlu buducnost za poljoprivredu
Obracemo bostan.
Vlast je kao njiva
Najvise daje kad se obradi motikom.
Penzije nam nisu male
Cim mozemo snjima da izdrzavamo i unuke.
I ako su nam ukinuli vojsku
Sve veci broj nosi uniformu inace bi isli goli.
Posekose knezove
Al nam ostavise dahije.
DOKAZ LJUBAVI Pljesni rukama glasno i veselo, tango zaplešimo skupa, na trgu pred svima ne bi mi preselo, dok mirišu jelova jutra! Sva izmaglica, dah sto se ledi, led sto pucketa pod nogama, i moja duša prepuna naboja, na talasima poput broda! Pogled čas nežan,čas oštar, i nesanica bez kraja, u dodirima sto strast pobudjuju, … Настави са читањем “DOKAZ LJUBAVI – Miladinović Sandra”
DOKAZ LJUBAVI
Pljesni rukama glasno i veselo,
tango zaplešimo skupa,
na trgu pred svima ne bi mi preselo,
dok mirišu jelova jutra!
Sva izmaglica, dah sto se ledi,
led sto pucketa pod nogama,
i moja duša prepuna naboja,
na talasima poput broda!
Pogled čas nežan,čas oštar,
i nesanica bez kraja,
u dodirima sto strast pobudjuju,
i ta priča o nama!
Ko na Titaniku dokaz ljubavi,
iskušenja u nabujaloj reci,
i cela večnost tu pred nama,
i srce i život – šta reći?!
Da, dala bih ti svaki atom snage,
za iskrenost što miriše na raj,
i poslednji dah sa svojih usana,
i sumnju bacila u kraj!
Život u bolu za jedan tren,
kada se lomi pogača vihorima,
i miriše na orhideje sve oko nas,
a, mi smo jedno što sneva!
Tango zaplešimo skupa!!!!
© Miladinović Sandra
A TEBE NEMA Rasule se zvezde u tihoj noci. Na plavom cilimu mesec drema. Jos jedna ce noc preduga proci, a tebe nema,a tebe nema. Usnuo grad svetla se gase i nikad mozda nece da svane. Brojim trenutke ko vecne case i tvoje poljupce ko teske rane. Po neki prolaznik ulicom mine, dok mesec krivi … Настави са читањем “A TEBE NEMA GORICA STANKOVIC”
A TEBE NEMA
Rasule se zvezde u tihoj noci.
Na plavom cilimu mesec drema.
Jos jedna ce noc preduga proci,
a tebe nema,a tebe nema.
Usnuo grad svetla se gase
i nikad mozda nece da svane.
Brojim trenutke ko vecne case
i tvoje poljupce ko teske rane.
Po neki prolaznik ulicom mine,
dok mesec krivi na staklu visi,
pa mi u oku varnica sine
i misao ceznjiva da mozda ti si.
Preduga noc ko moja tuga.
Zvezdano oko u oku gasne.
Ako je ljubav daleka pruga,
tvoji vozovi uvek kasne…
Cekacu novo jutro da svane
sa ozvezdanog plavog trema.
Ponekad lik tvoj iz tame plane,
a tebe nema,a tebe nema…