Дан: 31. децембар 2012.

Са ноћима донеће те звезде,
у бескрају модрог неба.
У очима сни се гнезде
а машта, лагано, вреба
твоју косу меку, дивну.
Пробуди ми жељу силну…

А у башти нар још цвета,
и модро је слатко грожђе.
Па још сањам, с краја лета,
да ми твоје лице дође,
да ти очи сјајне љубим
док се зора, бела, буди…

И сликаћу, и сниваћу,
још хиљаде красних стиха.
У сновима ја биваћу
једна мала песма, тиха,
што донесе теби срећу,
ја наћи је никад нећу…

Звоне тешка звона на црквама
а иза њих остаће звуци страшне тишине.
Свуда је пустош, дубока тама.
Мирише јунска ноћ и густ облак прашине…

Чопор љутих паса оштро режи…
Пехар ми хладног, руменог вина наспи…
На копље ми траку своју вежи…
Надолазе моћи. Не могу да заспим…

 У тами јунског свитања,
кад ране љуте заболе,
чопор бесних лавова ме гања
и твоје очи за мене се моле…
Судар хладних, оштрих мачева,
зле виле смрти пробуди.
Из крви никне хиљаду цветова крупних,
боје крви. Божури…