Добродошли!
Са ноћима донеће те звезде, у бескрају модрог неба. У очима сни се гнезде а машта, лагано, вреба твоју косу меку, дивну. Пробуди ми жељу силну… А у башти нар још цвета, и модро је слатко грожђе. Па још сањам, с краја лета, да ми твоје лице дође, да ти очи сјајне љубим док се … Настави са читањем “БАЛАДА 1.”
Са ноћима донеће те звезде,
у бескрају модрог неба.
У очима сни се гнезде
а машта, лагано, вреба
твоју косу меку, дивну.
Пробуди ми жељу силну…
А у башти нар још цвета,
и модро је слатко грожђе.
Па још сањам, с краја лета,
да ми твоје лице дође,
да ти очи сјајне љубим
док се зора, бела, буди…
И сликаћу, и сниваћу,
још хиљаде красних стиха.
У сновима ја биваћу
једна мала песма, тиха,
што донесе теби срећу,
ја наћи је никад нећу…
Звоне тешка звона на црквама а иза њих остаће звуци страшне тишине. Свуда је пустош, дубока тама. Мирише јунска ноћ и густ облак прашине… Чопор љутих паса оштро режи… Пехар ми хладног, руменог вина наспи… На копље ми траку своју вежи… Надолазе моћи. Не могу да заспим… У тами јунског свитања, кад ране љуте заболе, … Настави са читањем “У ТАМИ ЈУНСКОГ СВИТАЊА”
Звоне тешка звона на црквама
а иза њих остаће звуци страшне тишине.
Свуда је пустош, дубока тама.
Мирише јунска ноћ и густ облак прашине…
Чопор љутих паса оштро режи…
Пехар ми хладног, руменог вина наспи…
На копље ми траку своју вежи…
Надолазе моћи. Не могу да заспим…
У тами јунског свитања,
кад ране љуте заболе,
чопор бесних лавова ме гања
и твоје очи за мене се моле…
Судар хладних, оштрих мачева,
зле виле смрти пробуди.
Из крви никне хиљаду цветова крупних,
боје крви. Божури…
Оставићу за се да од, зе мене, најлепших речи хтео сам саставити бајку о твојим коленима и областима испод њих, петама, ногама ти прикрајку, јер, на њима, гледах твог талента дела, док ти се (на лицу) кретао пар усни – дружина весела, недајући пажњи да затури их. То (што остављам за се), с жељом да … Настави са читањем “МОГУЋНОСТ ДА НЕ НАСТАНЕ БАЈКА”
Оставићу за се
да од, зе мене, најлепших речи
хтео сам саставити бајку
о твојим коленима
и областима испод њих,
петама, ногама ти прикрајку,
јер, на њима, гледах твог талента дела,
док ти се (на лицу)
кретао пар усни – дружина весела,
недајући пажњи да затури их.
То (што остављам за се),
с жељом да је снаге дела,
хтедох да бајка буде
но шта ћу ако, од тог хтења,
начини се само стих?
Долазих однекуд, одакле не знам. Била је зима… Нишава беше овако подељена: од моста плава, до моста зелена. Текла је неометано, без знања да, на себи, две боје има… Та дивота, по трајању, беше безмерно краћа од оне што је Црни Дрим својим током чини, кад као водич околној му, прелепој, даљини, јача кршну жељу … Настави са читањем “ПРЕЛАЗ ПРЕКО НИШАВЕ”
Долазих однекуд, одакле не знам. Била је зима…
Нишава беше овако подељена:
од моста плава, до моста зелена.
Текла је неометано, без знања да, на себи, две боје има…
Та дивота, по трајању, беше безмерно краћа
од оне што је Црни Дрим својим током чини,
кад као водич околној му, прелепој, даљини,
јача кршну жељу да се сва та чар мом народу враћа…
Кад дођем, тада, иза мене, стоји Тврђава.
Неколико пута, док прелазих (пред њом) мостом он задрхта
и, тад, мењах корак у ко да јурим хрта
али Нишава не беше до моста зелена а, од моста, плава…
GDE JE MOJ PUT Ko prosjak na pragu napustenog doma stojim na putu munje i groma. Dan se sakri od mene a dan je danu put sunce pravi sene u noc njihovu skut. Gde je moj skut gde je moj san gde je moj put gde je moj dan?
GDE JE MOJ PUT
Ko prosjak na pragu
napustenog doma
stojim na putu
munje i groma.
Dan se sakri od mene
a dan je danu put
sunce pravi sene
u noc njihovu skut.
Gde je moj skut
gde je moj san
gde je moj put
gde je moj dan?
PUT KOJI SAM SAMA ODABRALA Da li sam te zelela samo, ili sam te volela stvarno. Prkosila sam vremenu, otkidala trenutak srece, dok si utapao svoje grehove u moje dodire i kao lopov krao uspomene u rano svitanje. Krvavi plamen je ostavljao rane. Izgubila sam te onog trenutka kada sam te pozelela, na putu koji … Настави са читањем “PUT KOJI SAM SAMA ODABRALA”
PUT KOJI SAM SAMA ODABRALA
Da li sam te zelela samo,
ili sam te volela stvarno.
Prkosila sam vremenu,
otkidala trenutak srece,
dok si utapao
svoje grehove u moje dodire
i kao lopov
krao uspomene
u rano svitanje.
Krvavi plamen je ostavljao rane.
Izgubila sam te onog trenutka
kada sam te pozelela,
na putu koji sam sama odabrala.
Bio si deo necijeg sna,
a u tom snu nisam bila ja.
PUTUJUCI…. Pao je srebrno-beli prah preko nasih polja, a, sunce ga miluje znalacki zracima svojim, stapam se sa ovom idilom nema, a koracima… i svojom mastom opet sve ovo bojim! Od svetlosti ne vidim ko mi u susret ide, poznato lice, shvatam tek u zadnjem trenu, osmeh sa dobrom namerom se stapa, u dusi toliko … Настави са читањем “PUTUJUCI – Miladinovic Sandra”
PUTUJUCI….
Pao je srebrno-beli prah preko nasih polja,
a, sunce ga miluje znalacki zracima svojim,
stapam se sa ovom idilom nema, a koracima…
i svojom mastom opet sve ovo bojim!
Od svetlosti ne vidim ko mi u susret ide,
poznato lice, shvatam tek u zadnjem trenu,
osmeh sa dobrom namerom se stapa,
u dusi toliko blaga od srece sto se u nama prenu!
Susret svetlosti….ali…
Uskoro ce vatromet i tuzna sam zbog srece,
jer znam koliko je ubogih na ovom svetu,
ruke mi hladne dok skripi svaki korak,
u mojoj dusi ima mesta i za ovu metu!
Vracam se sama svom domu toplom ognjistu,
kao da vec cujem kako vatra pucketa,
krov je sav beo i pas ceka ispred kuce,
a, stalno se secam tog toplog susreta!
Pao je srebrno-beli prah preko nasih polja,
a, polako se od sunca topi zemlju milujuci,
zablistao je ovaj nekako poseban dan,
i svaki takav je kada u ocima sretnem dobrotu…
PUTUJUCI!!!
© Miladinovic Sandra
Vračara je jednom bivšem predsedniku države “salila stravu”, a on je onda preko Antlantika u Evropi stvorio “novu državu”! Jedna ostarela dama puna mržnje prema jednoj naciji uz svoju, “diplomatsku struku” na promociji svoje knjige je u Pragu, doživela zato zbog nacionalizma od pristutnih veliku bruku! Živko Begović
Vračara je jednom bivšem predsedniku države “salila stravu”,
a on je onda preko Antlantika u Evropi stvorio “novu državu”!
Jedna ostarela dama puna mržnje prema jednoj naciji uz svoju,
“diplomatsku struku” na promociji svoje knjige je u Pragu,
doživela zato zbog nacionalizma od pristutnih veliku bruku!
Živko Begović
Pijan, pijani, pijanica, “velika” je to sitnica, pijan može čovek biti, on ne mora i alkohol piti! Pijani mogu postati, poznate i nepoznate ličnosti, jer one mogu iz raznoraznih razloga, i neke svoje imati slabosti! U najnovije naše vreme, ima i “pijanstva” nekih “političara”, a ova njihova “pijanstva”, može i mnogi narod da … Настави са читањем ““PIJANSTVO””
Pijan, pijani, pijanica,
“velika” je to sitnica,
pijan može čovek biti,
on ne mora i alkohol piti!
Pijani mogu postati,
poznate i nepoznate ličnosti,
jer one mogu iz raznoraznih razloga,
i neke svoje imati slabosti!
U najnovije naše vreme,
ima i “pijanstva” nekih “političara”,
a ova njihova “pijanstva”,
može i mnogi narod da “razočara”!
“Pijana” može biti i neka zemlja,
koja svakodnevno, levo i desno “trčka”,
mada se veoma lepo u letnjoj,
morskoj toploj vodi “brčka”!
“Pijani političari” i neke zemlje,
imaju i svoje “partijske boje”,
mada jedva mogu na svojim,
sopstvenim nogama da stoje!
Na ovakva njihova “pijanstva”,
mnogi građani “pevaju” pesmu svakog dana,
idu levo, desno i jednu valutu “spašavaju”
“pijan, pijani, pijanice” mnogih dana!
Živko Begović
ZANEMARI Zanemari sto udaram glavom o zid, svaki put kada se probudim sa zeljom da volim, a, cesto se ponavlja ko’ najlepsi stih, ta ceznja sto ume da zagrebe boli! Zanemari kisu sto lije niz okna, telefon sto zvoni peti put za redom, ponekada harmoniju zelim da odsanjam, i smejem se, uzivam ko sa svojim … Настави са читањем “ZANEMARI – Miladinovic Sandra”
ZANEMARI
Zanemari sto udaram glavom o zid,
svaki put kada se probudim sa zeljom da volim,
a, cesto se ponavlja ko’ najlepsi stih,
ta ceznja sto ume da zagrebe boli!
Zanemari kisu sto lije niz okna,
telefon sto zvoni peti put za redom,
ponekada harmoniju zelim da odsanjam,
i smejem se, uzivam ko sa svojim cedom!
Zanemari stranu procitane knjige,
sto spaja sa nebom misteriju tkanja…
mesecevih sestri uvek neumornih,
ljubav, vera, nada, kad nocu odzvanja!
Zanemari mene koja ne postoji,
uzgred, sanjalice mnogima su senke,
tup udarac potpetica ulicom sto zvoni,
konfuzija misli sto mladosti prete!
Zanemari reci sto ti savest bude,
prve sede sto se promaljaju ludo,
samo nikada nemoj da zapretis nebu,
ako je resilo da se desi cudo!
© Miladinovic Sandra