МЕСЕЧИНА – Милова Аксентијевић

МЕСЕЧИНА И ноћас је сјала месечина, кроз врбаке и лишће бршљана, просула се сва лепота њена, која никад није досањана. Расплину се небеска красота, по раскошном земаљском бехару, пред очима румена лепота, одјекује у сваком дамару. Заискрише капљице по трави, к’о бисери расутог ђердана, то су знаци само мени знани, што миришу на грмље бршљана. … Настави са читањем “МЕСЕЧИНА – Милова Аксентијевић”

МЕСЕЧИНА

И ноћас је сјала месечина,

кроз врбаке и лишће бршљана,

просула се сва лепота њена,

која никад није досањана.

Расплину се небеска красота,

по раскошном земаљском бехару,

пред очима румена лепота,

одјекује у сваком дамару.

Заискрише капљице по трави,

к’о бисери расутог ђердана,

то су знаци само мени знани,

што миришу на грмље бршљана.

Засветлеше брда и долине,

и сва поља докле поглед сеже,

то заблиста моја ДЕДОВИНА,

што ме снажно уза себе веже.

Милован Аксентијевић, Нови Зеланд

Н Е М И Р – Милован Аксентијевић

Н Е М И Р Када ветрић несташни дуне, и замрси Твоје косе црне, у мени затрепери свитаца рој, душом и телом завлада неспокој. Када лахор нежно милује Тебе, замишљам у Твојој близини себе, у очима ми сва свитања, недоумице и безброј питања. Када рано јутро озари Твоје лице, зарумени образе и јагодице, гледам те … Настави са читањем “Н Е М И Р – Милован Аксентијевић”

Н Е М И Р

Када ветрић несташни дуне,

и замрси Твоје косе црне,

у мени затрепери свитаца рој,

душом и телом завлада неспокој.

Када лахор нежно милује Тебе,

замишљам у Твојој близини себе,

у очима ми сва свитања,

недоумице и безброј питања.

Када рано јутро озари Твоје лице,

зарумени образе и јагодице,

гледам те жудно у недоглед,

и никуда не скрећем пресрећан поглед.

А кад се тргнем из ових саања,

спознам стварност и истину,

сав мој немир у уздахе потања,

и видим само сумњу и тамнину.

Милован Аксентијевић, Нови Зеланд