Добродошли!
“JEDNOJ K.” U jutro, novi dan kada se rodi prvo što želim da ugledam su TVOJE OČI. Prvo što želim da čujem su TVOJE REČI. Prvo što želim da dodirnem je TVOJE LICE. Prvo što želim da poljubim su TVOJE USNE. Prvo što želim da osetim je TVOJA TOPLINA. Ono što želim da bude večno … Настави са читањем “JEDNOJ K. – Bojan Djurica”
“JEDNOJ K.”
U jutro, novi dan kada se rodi
prvo što želim da ugledam
su TVOJE OČI.
Prvo što želim da čujem
su TVOJE REČI.
Prvo što želim da dodirnem
je TVOJE LICE.
Prvo što želim da poljubim
su TVOJE USNE.
Prvo što želim da osetim
je TVOJA TOPLINA.
Ono što želim da bude večno
je TVOJA BLIZINA.
A ono što se ja pitam je:
kada ćemo se ponovo sresti ?
© Bojan Djurica
Borislava DVORANAC SANJAR NEOSTVARENOG SNA Dodir ruke vatra vetra iskra oka dnevnog smeha neostvarene ljubavi nežnosti noćne svedok u bunilu vanzemaljac na Zemlji zablude jadne brodolomnika snovi su znani ljubavnici u laži zatečeni neoprani bosi svedoci ljubavi nestvarne razdora duše plača života sanjara neostvarenog sna _____________________________ Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.) – ciklus … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, SANJAR NEOSTVARENOG SNA”
Borislava DVORANAC
SANJAR NEOSTVARENOG SNA
Dodir ruke
vatra vetra
iskra oka
dnevnog smeha
neostvarene ljubavi
nežnosti noćne
svedok u bunilu
vanzemaljac na Zemlji
zablude jadne
brodolomnika
snovi su znani
ljubavnici u laži zatečeni
neoprani
bosi svedoci
ljubavi nestvarne
razdora duše
plača života
sanjara neostvarenog sna
_____________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.)
– ciklus ,,Plač anđela”
Tik-Tak. Ustaj, umij se, navuci okove svakodnevnice, popij pilulu kontrole. Još jedan dan je tu. Ništa drugačiji od jučerašnjeg, previše sličan sutrašnjem. Tik-Tak. Imam hrčka. Redovno mu čistim kavez, dajem hranu i vodu, a nekad ga i stavim u malu providnu loptu, da se istrči po kući. Jednom je uspeo da pobegne. Našla sam ga … Настави са читањем “Uskoro…”
Tik-Tak.
Ustaj, umij se, navuci okove svakodnevnice, popij pilulu kontrole. Još jedan dan je tu. Ništa drugačiji od jučerašnjeg, previše sličan sutrašnjem.
Tik-Tak.
Imam hrčka. Redovno mu čistim kavez, dajem hranu i vodu, a nekad ga i stavim u malu providnu loptu, da se istrči po kući. Jednom je uspeo da pobegne. Našla sam ga iza sudopere. Izgledao je više besno nego uplašeno, čini mi se. Sad ga često viđam kako se drzi prednjim nožicama za vratanca kaveza i dugo, dugo gricka, verovatno u nadi da će ih progristi i pobeći. Pustila bih ga, ali se bojim da će brzo uginuti od gladi, žeđi ili usamljenosti. Ako ga već nešto ne pregazi…
Jesam li ja nečiji hrčak?
Tik-Tak.
U dnevnoj sobi kuca drveni sat u obliku srca. Ritmično kao metronom koji otkucava taktove životnog plesa. Tri napred, dva nazad…primi udarac, nakloni se, nasmeši…Tri napred, dva nazad…
Tik-Tak.
Pomisliš: Dosta mi je! Razbiću matricu! Progristi kavez! Ne moram ovo da trpim!
A ipak, nastavljaš da se osmehuješ životu u iščekivanju sledećeg tereta koji će ti navaliti na kičmu.
Kukavica.
Tik-Tak
Tik-Tak
Tik-Tak
ZVVRRRRRRR!
Buđenje!
Otvori oči. Ustani, umij se, navuci okove svakodnevnice. Popij pilulu kontrole.
Kroz snežnu mećavu U patikama Sa glavom punom snova i džepovima punim paukova
Kroz snežnu mećavu
U patikama
Sa glavom punom snova
i džepovima punim paukova
Neonska svetla Razdiru tamu Vazduh me gusi Udisem zvuk Buka i bes I gorak ukus U glavi dzumbus U telu muk
Razdiru tamu
Vazduh me gusi
Udisem zvuk
Buka i bes
I gorak ukus
U glavi dzumbus
U telu muk
Jelena Jakšić Rodjena sam 18. Juna 1991. Godine u Nišu, gde i živim, radim i studiram. Završila sam srednju Administrativno Birotehničku, upisala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu, a trenutno radim kao sekretarica. Živim sama od oktobra prošle godine i iščekujem da se moj dečko uozbilji i useli. Pisem vec neko vreme, ali smatram da … Настави са читањем “Jelena Jakšić – Biografija”
Jelena Jakšić
Rodjena sam 18. Juna 1991. Godine u Nišu, gde i živim, radim i studiram. Završila sam srednju Administrativno Birotehničku, upisala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu, a trenutno radim kao sekretarica. Živim sama od oktobra prošle godine i iščekujem da se moj dečko uozbilji i useli. Pisem vec neko vreme, ali smatram da do nedavno moji radovi nisu bili dovoljno zreli za objavljivanje. Nadam se da ce me objavljivanje istih ohrabriti i naterati da pišem više.
ДЕЧКО БОЈЕ ЧОКОЛАДЕ Седим у четири зида сама, Напољу Сунце пушта своје зраке, има много разлога због којих бих требала бити срећна, али у мени влада тама. Седећи тако почнем да будим сећање, сећање на дечка, косе боје чоколаде, усана слатких као мед, очију као сан, лица анђеоског. И тако се вратим у прошлост, вратим … Настави са читањем “Marija Backić – Biografija i pesma”
ДЕЧКО БОЈЕ ЧОКОЛАДЕ
Седим у четири зида сама,
Напољу Сунце пушта своје зраке,
има много разлога
због којих бих требала бити срећна,
али у мени влада тама.
Седећи тако почнем да будим сећање,
сећање на дечка, косе боје чоколаде,
усана слатких као мед,
очију као сан,
лица анђеоског.
И тако се вратим у прошлост,
вратим у сећање прошле дане
кад сам једва чекала да зора сване,
јер сам знала да ће неко да излечи моје ране.
Радо се сетим петка,
тада ме обузме срећа ретка,
ујутру одем до њега а он спава,
на ивици кревета је његова глава
покривен лепо до гуше,
а напољу се његове ствaри суше.
Прилазим до њега тихо,
нежно, пажљиво,
јер сам волелa да гледам како спава,
када га неко буди, не остаје некажњено.
Кад бих га ја будила својим тихим гласом,
нежним рукама и пољубцима
као да осети да не треба да се љути.
Будио се је са осмехом на лицу
са пољубцем уз кафицу
јер без тога није могао.
Говорио ми је речи које су ме чиниле срећном,
љубио би ме нежно уснама од меда,
не би ме пусти да осдем од њега
и желео је да му се у том часу предам.
Њега се често сетим са болом на срцу,
јер он је са неком другом сада,
мене је оставио
са вечном тугом и сећањем…
© Марија Бацкић
Зовем се Марија Бацкић, рођена сам 03.07.1986. године, у Куманову, живим у Бујановцу, од рођења где сам завршила основну школу и средњу економску школу „Свети Сава“. Сада студирам на Високој школи за васпитаче струковних студија. Писањем песама бавим се од 2003. године. Прву песму „Сећање на дане“ написала сам 16.06.2003. године, од када се активно бавим писањем песама. До сада сам написала више од 100 песама. Од када сам почела са писањем, моја је жеља да издам збирку песама.
Borislava DVORANAC * * * Nemojte mi biti prijatelji vi latice na vetru žabe na lokvanjima sprema se bura leti roda evo ga i vuk i sve neke krvoločne zveri kruže letite skočite ____________________________ Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.) – ciklus ,,Plač anđela”
Borislava DVORANAC
* * *
Nemojte mi biti prijatelji
vi latice na vetru
žabe na lokvanjima
sprema se bura
leti roda
evo ga i vuk
i sve neke krvoločne zveri
kruže
letite
skočite
____________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.)
– ciklus ,,Plač anđela”
DA MI JE MOĆ DA ZAUSTAVIM VREME Da mi je moć da zaustavim vreme, Bar na jedan sekund, tren, Mislim da bi to bio onaj trenutak u kojem je bila moja, a ja njen. Da mi je moć da zaustavim vreme, Prestao bih dane sa samoćom da delim jer bih mogao kad god poželim … Настави са читањем “DA MI JE MOĆ DA ZAUSTAVIM VREME – Bojan Djurica”
DA MI JE MOĆ DA ZAUSTAVIM VREME
Da mi je moć da zaustavim vreme,
Bar na jedan sekund, tren,
Mislim da bi to bio onaj trenutak
u kojem je bila moja, a ja njen.
Da mi je moć da zaustavim vreme,
Prestao bih dane sa samoćom da delim
jer bih mogao kad god poželim
da se probudim na usnama njenim
Da mi je moć da zaustavim vreme,
ne bi ti stanovala kod mene Tugo.
Jer ja bih zaustavio onaj momenat,
kada me je grlila dugo dugo.
Kaži mi kako da zaustavim vreme ?
Otkrij mi, pustiću beskraj u dušu tvoju.
Jer to mi se čini jedini način
da odagnam setu svoju.
Da mi je moć da zaustavim vreme,
sačekao bih je prvo da zaspe
pa bih zaustavio onaj trenutak
milion zvezda kad se po nebu raspe
Jer želim da sanja snove lepe
pa nek joj Mesec i zvezde i u snu sjaje
da imam moć da zaustavim vreme
to je momenat koji bih hteo da traje
A onda bih se krišom primakao
Tom licu, telu i očima – snenim
i u večnost bih pretvorio onaj trenutak
kad sam je poljubio u snovima njenim
© Bojan Djurica, 2012
Reka moga zivota Sanjivo prolece polako se nazire, kroz vrleti moga kraja sunce prati me, a, zubor reke sto tece opija moja cula! Od nje mi se ne odvaja, zaspala bih na obali tu –ja!! Volela bih da spojim dobro i zlo i ako moram da odem negde daleko, lako se opet vratim, mislima i … Настави са читањем “Reka moga zivota -Miladinovic Sandra”
Reka moga zivota
Sanjivo prolece polako se nazire,
kroz vrleti moga kraja sunce prati me,
a, zubor reke sto tece opija moja cula!
Od nje mi se ne odvaja, zaspala bih na obali
tu –ja!!
Volela bih da spojim dobro i zlo
i ako moram da odem negde daleko,
lako se opet vratim,
mislima i korakom na prag moj stari….
Nece mahovina zarasti moje staze,
i crkva Svete Petke bice tu,
i moje mesto zvace se istim imenom!
Ljudi koje volim zivece ovde,
pevace kada tece vino ili se pije rakija vruca,
brace kukuruze, znjati psenicu,
i svetlavci ce mi jednoga dana opet
sletati na ruku!
Sanjivo prolece polako se nazire,
kroz vrleti moga kraja sunce prati me,
a , zubor reke sto tece opija moja cula!
Od nje mi se ne odvaja, zaspala bih na njenoj obali
tu –ja!
Zubor zubori nesto govori-Rasina reka moga zivota,
Zubor zubori nesto govori- vekovima znana je njena lepota!
© Miladinovic Sandra