Добродошли!
Borislava DVORANAC U Z A L U D Suze nižem nad tvojim bolom razara me tvoja nada odveć dugo paćenice moja mila što ne prhnu i ne polete zbog lomnoga krila a izdade te i svako dete pa sad bolu tražim leka taj okean da presuši tvoja rana da prizdravi al’ sam nema i ne … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, UZALUD”
Borislava DVORANAC
U Z A L U D
Suze nižem
nad tvojim bolom
razara me tvoja nada
odveć dugo
paćenice moja mila
što ne prhnu
i ne polete
zbog lomnoga krila
a izdade te
i svako dete
pa sad bolu
tražim leka
taj okean da presuši
tvoja rana da prizdravi
al’ sam nema
i ne mogu
da urliknem
nego kopam
i uzalud
sebi stvaram
žive rane
paćenice
moja mila
__________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.)
– ciklus ,,Sizifova majka”
JEDAN STIH Opisi moju tugu kao ludost, kao dokonost i kao mrzovolju! Objasni moje suze neverujucim, dozivi moju bol kao melodiju! Okreni novi list ko novi korak, ne razmisljaj o recima ni postupcima, uzalud ne broj dane, jer brojim ih ja! Neka te zivot vodi razjarenim potocima! A, moja kap krvi police suvu zemlju, pa … Настави са читањем “JEDAN STIH -Miladinovic Sandra”
JEDAN STIH
Opisi moju tugu kao ludost,
kao dokonost i kao mrzovolju!
Objasni moje suze neverujucim,
dozivi moju bol kao melodiju!
Okreni novi list ko novi korak,
ne razmisljaj o recima ni postupcima,
uzalud ne broj dane, jer brojim ih ja!
Neka te zivot vodi razjarenim potocima!
A, moja kap krvi police suvu zemlju,
pa negde na horizontu zaustavicu pogled!
I moju belu, snezno belu postelju,
grlicu crvrsto sve dok ne odem!!!!
Rukom skolnicu oci od sunca,
da vidim jos jednom poznati lik,
i oseticu prazninu ovde!
Kao dva stranca, a jedan stih!
© Miladinovic Sandra
PEKO LALIČIĆ CITAT IZ MOGA ROMANA ,,BELI LAVIRINT” Udruženje pisaca ,,Poeta”, Beograd 2010. (koji za moto ima moj aforizam: Hipokratova zakletva izražena u evrima, nekima, danas najviše vredi! – Ovde sam stvarnosti video lice i naučio razlikovati dobro od zla i shvatio da su ljudsko dobro i poštenje nejveće vrednosti i ono čemu čovek, da … Настави са читањем “Peko Laličić, IZ ,,BELOG LAVIRINTA””
PEKO LALIČIĆ
CITAT IZ MOGA ROMANA ,,BELI LAVIRINT”
Udruženje pisaca ,,Poeta”, Beograd 2010.
(koji za moto ima moj aforizam:
Hipokratova zakletva izražena u evrima, nekima, danas najviše vredi!
– Ovde sam stvarnosti video lice i naučio razlikovati dobro od zla i shvatio da su ljudsko dobro i poštenje nejveće vrednosti i ono čemu čovek, da bi to bio, mora stremiti. Svakoga trena i zavek. Shvatio sam da posle čoveka ostaju samo ime i njegov lik. I to pod uslovom da iza čoveka ostane nešto po čemu će ga prepoznavati dolaznici, ponositi se naslednici, po čemu će se znati da je bio čovek. A svaki čovek, ako to u istinu jeste, grandiozan je i vredan pomena i pouka je sam po sebi, jer svi ne mogu biti stvaraoci, preporodjivači i umne veličine, ali mogu bitii li se mogu truditi da budu ljudi. Ljudi na svom mestu. Bez ljage na obrazima. Da imaju oči, da vide sebe i da mogu drugima pogledati u oči. Onaj ko ne može druge pogledati u oči ne treba ni da živi, jer bolje je biti bez očiju a pošten, nego imati oči, a ne moći drugim ljudima pogledati u oči. A ovde je prilično onih koji nemaju oči, a rekao bih ni dušu. A mi, mi im idemo pod nož ne pitajući se kako mogu operisati i u čovekovo telo ulaziti ljudi koji to nisu i koji nemaju ni oči ni dušu. Mogu, jer toga nisu svesni, jer nemaju ni svest ni savest. A onda se često pitam kako mi možemo i smemo leći na operacioni sto nekome ko nema sebe. Ko nema to grandiozno ja, prazan je i bezvredan. Pa sebe opet pitam: Kako nas to prazno operiše?
