Месец: март 2012.

Pesme koje se pevaju – Ljubodrag Obradović

Љубодраг Обрадовић на промоцији књиге БОГИЊА KOLIKO Koliko sati, probdela si noću, čekajući da svrati, i odnese samoću. Koliko nade, zauvek si izgubila, dok sanjala si balade, a nisi ljubila. Koliko suza si prolila, sve čekajući sreću. A još nisi shvatila, kraj je tvom proleću. Koje tek iluzije, otišle su u etar. Tren sadašnji bez … Настави са читањем “Pesme koje se pevaju – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

Љубодраг Обрадовић на промоцији књиге БОГИЊА

KOLIKO

Koliko sati,
probdela si noću,
čekajući da svrati,
i odnese samoću.

Koliko nade,
zauvek si izgubila,
dok sanjala si balade,
a nisi ljubila.

Koliko suza si prolila,
sve čekajući sreću.
A još nisi shvatila,
kraj je tvom proleću.

Koje tek iluzije,
otišle su u etar.
Tren sadašnji bez vizije,
doneo je vetar.

Koliko vremena do otrežnjenja,
prošlost ne može da se vrati.
Propušteno u životu, život menja.
Ali, to se, tako kasno shvati.

(C) Obradović Ljubodrag

07.03.2012. године у Белој сали КЦК одржана је промоција четврте књиге поезије Љубодрага Обрадовића *БОГИЊА*. Програм је конципиран уочи 8 марта као спој поезије и музике у коме су као рецитатори наступили чланови КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице и сарадници из КЦК. Била је ово неубичајена промоција једне књиге поезије у којој су се стихови и певали. Наиме Љубини пријетељи су на његове стихове искомпоновали и отпевали одличну музику и то: Бранко Симић – *Колико*, Миле Ђурић – *Ти си најлепша* и Раде Џинић – *Ноћас корачам*…

Настави са читањем “Pesme koje se pevaju – Ljubodrag Obradović”

EKSPLOATACIJA RADNOG NARODA

Radni narod tuguje, jer mu Evropska unija duguje, poreski novac od njihovih plata, sa kojima kako hoće “barata”!   Zaposleni građani u EU zemljama, nezadovoljni su šta se radi sa njihovim parama, jer on ne ide za potrebe naroda svoga, nego u korist drgih naroda.   Postojeću krizu nisi stvorili radnici, nego rukovodeća lica u … Настави са читањем “EKSPLOATACIJA RADNOG NARODA”

Radni narod tuguje,

jer mu Evropska unija duguje,

poreski novac od njihovih plata,

sa kojima kako hoće “barata”!

 

Zaposleni građani u EU zemljama,

nezadovoljni su šta se radi sa njihovim parama,

jer on ne ide za potrebe naroda svoga,

nego u korist drgih naroda.

 

Postojeću krizu nisi stvorili radnici,

nego rukovodeća lica u politici,

to je opšte mišljenje svih građana,

bez ikakvih kolebanja i nagađanja.

 

Zato sada radni narod protestuje,

i Evropsku uniju zato okrivljuje,

što njihov novac daje drugima,

a od njih ga masovno oduzima.

 

Političari svoju krivicu ne priznaju,

nego za nju drugima krivicu daju,

oni ovako prosto narod iskorištavaju,

a svi oni i dalje dobro uživaju.

 

Pravde i demokratije, sve manje ima,

što je radnom narodu dosadilo svma,

političari manipulišu sa narodom sve više,

a narod od bola i nepravde, sve više tužno uzdiše.

Živko Begović

 

 

 

Borislava Dvoranac, ŠKRINJA SEĆANJA

Borislava Dvoranac ŠKRINJA SEĆANJA Ne kori me danas majko prekora mi dosta zagrli ušuškaj podoj čedo podari osmeh blag reči nežne da znam da nisam sama da nije san da me neće dotaći java uspomenu na te da ponesem skrijem osećaj u škrinji sećanja _____________________________ Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.) – ciklus ,,Sizifova … Настави са читањем “Borislava Dvoranac, ŠKRINJA SEĆANJA”

Borislava Dvoranac

ŠKRINJA SEĆANJA

Ne kori me danas majko
prekora mi dosta

zagrli
ušuškaj
podoj čedo

podari osmeh blag
reči nežne

da znam
da nisam sama
da nije san
da me neće dotaći java

uspomenu na te
da ponesem
skrijem osećaj
u škrinji sećanja
_____________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.)
– ciklus ,,Sizifova majka”

Borislava Dvoranac, ZDRAVO ŽIVOTE

Borislava DVORANAC ZDRAVO ŽIVOTE Zdravo živote nemirni vetre olujno more slavim te pustinjo golotinjo grlim te praznino ljubim te bedo da vas nema ni ja ne bih bila ja _____________________________ Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.) – ciklus ,,Plač anđela”

Borislava DVORANAC

ZDRAVO ŽIVOTE

Zdravo živote
nemirni vetre
olujno more

slavim te
pustinjo
golotinjo

grlim te
praznino

ljubim te
bedo

da vas nema

ni ja
ne bih
bila ja
_____________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.)
– ciklus ,,Plač anđela”

DRVO

Samo izlomljena krosnja naroda,sto u beg od bega stize pred dvor, u poslednjoj nadi Rojalno prirodna Kob, Sudbina uklesana, u kamenu nekih gresaka predaka, Memoar, njihovih spomenika , Ne rodjenje nashih gresaka , Buducnost svakog kipa vladara bice zapisan u istoriji sa namerom, I u narodu sa vecnom srpskom greskom ponosa . Moja buduca greska … Настави са читањем “DRVO”

Samo izlomljena krosnja naroda,sto u beg od bega stize pred dvor, u poslednjoj nadi Rojalno prirodna
Kob,
Sudbina uklesana, u kamenu nekih gresaka predaka,
Memoar, njihovih spomenika ,
Ne rodjenje nashih gresaka ,
Buducnost svakog kipa vladara bice zapisan u istoriji sa namerom,
I u narodu sa vecnom srpskom greskom ponosa .
Moja buduca greska je ponos ponosa .
Ja sam onaj sto ceka i ne ume da vaga pravilno ,
digitalno precizno,
Ja sam onaj sto to ne zeli,
I ume da ne ume .
Ja sam ono ja sto govori o sebi, sa bitnom razlikom
nesvest je svesna svih mojih zabluda .
Ja sam svesnost sebe odrecitovao u sebi ,
Ja sam sve ovo doziveo,zivim,u stihu
Ja zivim da nikada ne bih saznao na kraju tacku
Ja ne volim zareze ,,,
Ja zapravo volim sve vas sto ste suvise mali da shvatite ,
Velikani ce biti otpisno ,odrican uhhh
zar da biografisem mashtu ?
Da li iko od vas zna da poezija nije poezija

 

 

 

 

 

 

Odavno… Arsenije Lalatović

Odavno Odavno me nema… Ali sam živ… Nekako se ganjam… Sa kobima života… Dok ponoć otkucava… Budi se proljeće… Iskri treperi… Dašak lahor dok… Obraze miluje… Odavno me nema… U ovome svijetu… Možda nikada… Nijesam ni bio… I na koncu riječ… Ostaje pusta… Dok lahor treperi… U poznu noć…

Odavno

Odavno me nema…
Ali sam živ…
Nekako se ganjam…
Sa kobima života…
Dok ponoć otkucava…
Budi se proljeće…
Iskri treperi…
Dašak lahor dok…
Obraze miluje…
Odavno me nema…
U ovome svijetu…
Možda nikada…
Nijesam ni bio…
I na koncu riječ…
Ostaje pusta…
Dok lahor treperi…
U poznu noć…

Zeleno

Hoću flašu neba i kristalnu čašu da pijem večeras tvoje plave oči Hoću malo tuge čarape na pruge kandirano voće i kolač od noći Hoću moju ruku da držiš u svojoj dok krademo zvezde zelene nezrele Hoću da me vodiš sa ove planete levo od Merkura desno od Venere

Hoću flašu neba
i kristalnu čašu
da pijem večeras
tvoje plave oči

Hoću malo tuge
čarape na pruge
kandirano voće
i kolač od noći

Hoću moju ruku
da držiš u svojoj
dok krademo zvezde
zelene nezrele

Hoću da me vodiš
sa ove planete
levo od Merkura
desno od Venere

Mačka na pruge

Šarena mačko na pruge, vodi me noćas negde. Moji su snovi ovih dana prokleto dosadni. Debela mačko na pruge, mahni tim čupavim repom; Pokaži pravac i kreni samnom u nepoznato. Šarena mačko, hajde, hoću da vidim reku kraj koje rastu vrbe što daju crno grožđe. Hoću da plešem s vetrom, igram žmurke sa svetlom, pretražim … Настави са читањем “Mačka na pruge”

Šarena mačko na pruge,
vodi me noćas negde.
Moji su snovi ovih dana
prokleto dosadni.
Debela mačko na pruge,
mahni tim čupavim repom;
Pokaži pravac i kreni
samnom u nepoznato.
Šarena mačko, hajde,
hoću da vidim reku
kraj koje rastu vrbe
što daju crno grožđe.
Hoću da plešem s vetrom,
igram žmurke sa svetlom,
pretražim granice sna,
s prave strane ogledala…