Tik-Tak.
Ustaj, umij se, navuci okove svakodnevnice, popij pilulu kontrole. Još jedan dan je tu. Ništa drugačiji od jučerašnjeg, previše sličan sutrašnjem.
Tik-Tak.
Imam hrčka. Redovno mu čistim kavez, dajem hranu i vodu, a nekad ga i stavim u malu providnu loptu, da se istrči po kući. Jednom je uspeo da pobegne. Našla sam ga iza sudopere. Izgledao je više besno nego uplašeno, čini mi se. Sad ga često viđam kako se drzi prednjim nožicama za vratanca kaveza i dugo, dugo gricka, verovatno u nadi da će ih progristi i pobeći. Pustila bih ga, ali se bojim da će brzo uginuti od gladi, žeđi ili usamljenosti. Ako ga već nešto ne pregazi…
Jesam li ja nečiji hrčak?
Tik-Tak.
U dnevnoj sobi kuca drveni sat u obliku srca. Ritmično kao metronom koji otkucava taktove životnog plesa. Tri napred, dva nazad…primi udarac, nakloni se, nasmeši…Tri napred, dva nazad…
Tik-Tak.
Pomisliš: Dosta mi je! Razbiću matricu! Progristi kavez! Ne moram ovo da trpim!
A ipak, nastavljaš da se osmehuješ životu u iščekivanju sledećeg tereta koji će ti navaliti na kičmu.
Kukavica.
Tik-Tak
Tik-Tak
Tik-Tak
ZVVRRRRRRR!
Buđenje!
Otvori oči. Ustani, umij se, navuci okove svakodnevnice. Popij pilulu kontrole.