Дан: 19. март 2012.

Da li si ovo hteo da čuješ:
nikada me se nije setio
jer nema promena
koje ne stare sa pamćenjem
nikada nije pitao
da li sanjam reku ili drvo
ili mi snovi miruju u sobi
nikada nije bio ovde
sve izmišljam
pa i pesme da liče na njega
Šta si hteo da pitaš?
da li ja to volim sblasti
ili ljude?
da li živim u odvojenoj
stvarnosti?
da li nogama hodam po
kamenu ili mi noću
rastu krila pa
letim tamo
gde za jednu suzu
anđeli daruju tišinu?

Zaboravi da su mi misli
do lakata u krvi
i pokušaj da me voliš
kao da izbora nemaš….

Noćas me je posetio Andrić. Ex ponto je

skinuo sa glave i seo bez titule na čelu.

Što sam? Tko sam? Ti, Kamingse? Pčelo?

Reč odlete s prozorra, zaviri u krošnju,

i

nastupi

mrak

…muza

…..budan san

koji grebe i ujeda u čoporu kljova…

“tako bliska Nobelu

suprotnošću

svojom”

čuješ, Ivo? Parti će me lepo uzidati –

Vita sine mei mors est       (Vita mihi mors est )