ОСТРВО
Острво је ово далеко, стоји ко тачкица
У вртлогу плавог свемира
До којег само најачи крици допиру
И кад се чује како једни друге
У мајчину пошаљу
Острво ово је слободан свет
Према онима скупљених крила
Као папагајима у њиховом кавезу
Што за забаву, смех и понављање речи
Следовање зрневља добију
И добро је свима
Овце на броју вукови сити
Не представља сметњу да се ужива
То што се живи у можданој забити
А острво је место где смо сви исти
Само другчије гледамо на ствари
Неко поред лешева може да вечера
Други црва у јабуци не може да свари
У свету где брат брата песницама милује
Газе силни редом све оне што лажу
Да постоји свет изван кавеза
Презиру оне са слабим желуцем
„ Ви сте кукавице човек треба да вас убије“
Сваки од њих поручује
А острво је место где смо сви исти
Само другчије гледамо на ствари
Од малених црва потекли
У свакавке животиње израсли
У истом се кавезу затекли
И ћуте они слаби
Чији желуци тешке речи и крв
Острвску не могу да сваре
Траже пут преко мора
Од „животињског царства“
Што даље да одлете
А са острва се сваке преступне
Једва чујим гласом
Кроз јаук и плач чују речи
Устани, бори се!!!
Војци живота сви да се придруже
Кад почне да грми у кавез не бежите
На громове песницама удрите
Песницама стиснутим у речи
У узвике да нећете зрневље
Да се не плашите птица грабљивица
Јер кад се глас ћутљивих дигне
Неће моћи нико да вас спречи
На путу ка стварању живота
На том острву где смо сви исти
Само другчије гледамо на ствари
Неко поред лешева мирно вечера
Други ни црва у јабуци да свари!
Устани, бори се!
Само ће се тако отворити врата кавеза
И свака ће птица почети
Своју слободу да слави!!!
Марко Барош
