Добродошли!
Borislava DVORANAC I Z G N A N A Zar sam to ja i majka me volela takvu praznu i bledu slona rumeno dete u šarenom polju da to sam ja u svakom odgovoru pesnik samozvanac mladosti davne izgubljenog puta baš ta koja na crne razgovore ćuti i zbija šale i sudbine gleda put u … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, I Z G N A N A”
Borislava DVORANAC
I Z G N A N A
Zar sam to ja
i majka me
volela takvu
praznu i bledu
slona
rumeno dete
u šarenom polju
da to sam ja
u svakom odgovoru
pesnik
samozvanac
mladosti davne
izgubljenog puta
baš ta
koja na crne razgovore
ćuti i zbija šale
i sudbine gleda put
u prašumi
bez traga
izgnana
______________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.)
– ciklus ,,Plač anđela”
Plasim se, da, ako te zaboravim, sasvim slucajno cu zaboraviti sebe u tvom pogledu, Slucajan pogled, sigurnog zaborava, bacice senku sumnje, Pitace da li je svesno zaboravljen ? I koliko je želja jaka,kada ne preza ni od cega, kada je zelja sama ,MI U nama , o sebi govorila . Prošlost kao vec izgubljena, osim … Настави са читањем “V.”
Plasim se,
da,
ako te zaboravim,
sasvim slucajno cu zaboraviti sebe u tvom pogledu,
Slucajan pogled,
sigurnog zaborava, bacice senku sumnje,
Pitace da li je svesno zaboravljen ?
I koliko je želja jaka,kada ne preza ni od cega,
kada je zelja sama ,MI
U nama ,
o sebi govorila .
Prošlost kao vec izgubljena,
osim ako nije kreirala neku svoju buducnost,
ili ti proslost buduceg vremena .
I zašto je stvarna,ako nije ,sasvim sigurna , oznacavala sebe.
Iako ne misliš,
tvoja rec je sama ponos,
ponos kao vremenski osoben,
do trenutka kad postaje licnost,
ponosna prošlost ,
kao buduca licnost,
oznaka moje sadasnjosti,
zig,u otisku vremena,
postojana vecnost,
nepreglednost krajnosti stiha ,
napustena zgrada,sa nemogucim brojem spratova,
ne otporna na kishu,
neodradjeni lift,atelje spratova .
Tuga jedne majke,
uzaludan sin,
izvan snalazenja vremena,
volim…
i sve sad i sve nekad i kao da lutam i gde sam ? i sta sam ? zbog cega ? i koje to znam li ? vidim li ? Koji to pokret lagane ruke, moze opisati visoki sadrzaj boli? Koja me celina veže ? koji spreg strune ? Konacan,konacan, konacan je zbir, zar moram … Настави са читањем “NEPISMEN”
i sve sad
i sve nekad
i kao da lutam
i gde sam ?
i sta sam ? zbog cega ?
i koje to
znam li ?
vidim li ?
Koji to pokret lagane ruke,
moze opisati visoki sadrzaj boli?
Koja me celina veže ?
koji spreg strune ?
Konacan,konacan,
konacan je zbir,
zar moram sabrati bol tu u plusu… Pitas me zasto ne volim algebru,
matematika proste dushe je teska za Skup ,
postoji kosmos iznad desavanja,
tu gde prestajem ja
tu vaze svi moji ne vazni zakoni .
Postanem sumoran nocu, iz kraja u kraj,gordost razlicite sujete setam bez umora,noc je dar od odsutnog sunca, ili je obrnuto, na korak od mene lice u prolazu koje tesko koraca, bledo, skriveno, nepoznato, nestalo … Idem uz omiljeno brdo tesko Balkansko ulicno, poznato kao vremenska sanka, ledovit obron misterija, skala periferije,pregled dvogledan, moguce je zastati … Настави са читањем “Balkanska”
Postanem sumoran nocu,
iz kraja u kraj,gordost razlicite sujete
setam bez umora,noc je dar od odsutnog sunca,
ili je obrnuto,
na korak od mene lice u prolazu koje tesko koraca,
bledo,
skriveno,
nepoznato,
nestalo …
Idem uz omiljeno brdo tesko Balkansko ulicno,
poznato kao vremenska sanka,
ledovit obron misterija,
skala periferije,pregled dvogledan,
moguce je zastati ako ne zelis zapravo stici,
al ja ipak idem ne osvrtu izlogu lepih svetlucavih stvari,
okretnim devojkama,
silaznim,
uzduzavam putanju porocan ,
ne ,
ne negiram to,zastao sam na dve kajsije,i jednu dunju,
covek mora da predahne uspon hladnoce ocekivanog cilja,
koji alpinista prelazi strmu ulicu osecanja neocekivanog odjeka uspesno ?
uspeshni alpinist ,alpin nade
il neuspesni zamrz satorskog krila konzervnog,uplasenog visine,sramote daljine .
Stigao sam .