Добродошли!
cele sam noći pričala sa paucima šetala sa mravima i plivala u tihokišnoj bari cele sam noći brala zvezde jer sam mislila još uvek postojim
cele sam noći pričala sa paucima
šetala sa mravima i
plivala u tihokišnoj bari
cele sam noći brala zvezde
jer sam mislila
još uvek postojim
Да радости ритам проломи крвљу У вене се скупи у висине вине Васионом сине са сином од сна И муњом не гине ни дрхтајем тла Већ пали свијетом свијећу од свијета У хтијења се сажме на хиљаде љета С даровима друма у себи све држи Кад кружење круга поломи до сржи У кори хљеба насушно … Настави са читањем “Хеј живот је снажан обнажи жал”
Да радости ритам проломи крвљу
У вене се скупи у висине вине
Васионом сине са сином од сна
И муњом не гине ни дрхтајем тла
Већ пали свијетом свијећу од свијета
У хтијења се сажме на хиљаде љета
С даровима друма у себи све држи
Кад кружење круга поломи до сржи
У кори хљеба насушно се храни
Да мијеном неба не сломе се дани
©Мирослава Одаловић
”Далеке јецају звезде мио се гаси сјај…” Из филма Балкан Експрес Погледај тихо сипају звијезде Сребрни траг угаслог плама Лагано сипају у ништа мог ћутања У ништа твојих ријечи У звекет окова неизговореног Кажи ко је нама опрао руке И шта нам је на уснама запечатио И којим кораком смо прешли Највећу планину расељеничког прага … Настави са читањем “Танго смрти”
”Далеке јецају звезде мио се гаси сјај…”
Из филма Балкан Експрес
Погледај тихо сипају звијезде
Сребрни траг угаслог плама
Лагано сипају у ништа мог ћутања
У ништа твојих ријечи
У звекет окова неизговореног
Кажи ко је нама опрао руке
И шта нам је на уснама запечатио
И којим кораком смо прешли
Највећу планину расељеничког прага
Док су се за трагом километри рађали
У бесмртним растојањима
Родила сам се ја она чијег се имена одрекла ноћ
Родио си се ти онај чијег се имена одрекла земља
Од мене погледај сипају звијезде
Сребрни траг угаслог плама
Од тебе погледај кожом узорана
Пустиња пута под ватром
Обоје смо знали тајну пјесме
Још прије првог пјевања
И прије сопственог рођења
И да су ријечи звук њених окова
Што тихо цвили сопствени танго смрти
А јецај далеких звијезда новог је рађања смијех
©Мирослава Одаловић
I svi koji prođu mnoga polja Oblake od žita u sunce bacaju Oni vide suncokret Što nadrasta snagu pokreta I jedna misao sasvim neobuzdano Rastače se svitanjem I razliva nad vodama Od stajanja nabrekla Snaga što puca u jesenjem granju
I svi koji prođu mnoga polja
Oblake od žita u sunce bacaju
Oni vide suncokret
Što nadrasta snagu pokreta
I jedna misao sasvim neobuzdano
Rastače se svitanjem
I razliva nad vodama
Od stajanja nabrekla
Snaga što puca u jesenjem granju
PROHUJA Prohuja kroz mene I ostavi me izgubljenu Da plovim vodama nemira. Opustoši mi dušu I vjetrom otkide Moja nadanja. Mogu li da tražim Nekog ko manje uzima A više daje, Čija ruka ne trže Latice sreće. Neću da se osvrćem Čak ni da te pogledam Pogledom razuma. Ostajem siromašnija Za jednu ljubav bez vraćanja, … Настави са читањем “PROHUJA – Branka Vojinović-Jegdić”
PROHUJA
Prohuja kroz mene
I ostavi me izgubljenu
Da plovim vodama nemira.
Opustoši mi dušu
I vjetrom otkide
Moja nadanja.
Mogu li da tražim
Nekog ko manje uzima
A više daje,
Čija ruka ne trže
Latice sreće.
Neću da se osvrćem
Čak ni da te pogledam
Pogledom razuma.
Ostajem siromašnija
Za jednu ljubav bez vraćanja,
Strašcu potrošenom za tren,
A bogatija još jednim
Bremenom tuge.
(C) Branka Vojinović Jegdić
