Да радости ритам проломи крвљу
У вене се скупи у висине вине
Васионом сине са сином од сна
И муњом не гине ни дрхтајем тла
Већ пали свијетом свијећу од свијета
У хтијења се сажме на хиљаде љета
С даровима друма у себи све држи
Кад кружење круга поломи до сржи
У кори хљеба насушно се храни
Да мијеном неба не сломе се дани
©Мирослава Одаловић
(Прочитано: 22 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.236 пута)