”Далеке јецају звезде мио се гаси сјај…”
Из филма Балкан Експрес
Погледај тихо сипају звијезде
Сребрни траг угаслог плама
Лагано сипају у ништа мог ћутања
У ништа твојих ријечи
У звекет окова неизговореног
Кажи ко је нама опрао руке
И шта нам је на уснама запечатио
И којим кораком смо прешли
Највећу планину расељеничког прага
Док су се за трагом километри рађали
У бесмртним растојањима
Родила сам се ја она чијег се имена одрекла ноћ
Родио си се ти онај чијег се имена одрекла земља
Од мене погледај сипају звијезде
Сребрни траг угаслог плама
Од тебе погледај кожом узорана
Пустиња пута под ватром
Обоје смо знали тајну пјесме
Још прије првог пјевања
И прије сопственог рођења
И да су ријечи звук њених окова
Што тихо цвили сопствени танго смрти
А јецај далеких звијезда новог је рађања смијех
©Мирослава Одаловић
Bravo!Odlična pjesma…meni toliko bliska…
“И којим кораком смо прешли
Највећу планину расељеничког прага…”
…ko zna kojim korakom,kakav god da je bio-džinovskog je iskoraka!!!
Хвала на коментару пуном разумијевања:), он пуно значи. Да, наши кораци могу бити велики искораци у надајмо се нешто што неће бити ‘буре барута’. Ваш коментар је додатно обогатио саму пјесму.