Sta je to u tebi
iskonsko zlo
mozda
sto te tera
da previdis razloge,
cak i kad oni postoje,
pretvoris ih u pregrst
bespotrebnih fraza,
razum gurnes pod sto,
prizoves razuzdanu silu,
strepnja ti nikad
nije bila bliska…
Da li cinis greh,
sebe lazes,
ili ti je do zivota
tako malo stalo
pa ga arcis
na gomilu bezlicnu
koju ispljunes na kraju
kao bezukusni zalogaj,
ostanes sam sa sobom,
a veruj mi,
to je najteze
pod ovom kapom nebeskom.
Pitam se
da li bi zedj za zivotom
i tu naznaku bola
promenila ruka,
nezna,meka
pruzena ka tebi
kao zagrljaj,
kao zelja,
mozda ljubav?
Ili si sve zelje
prodao u bescenje
i nije ostalo nista
sto bi te okrepilo,
dalo smisao,
tom pepelu sto se uvukla
u svaku poru
i smrdi
na prolaznost,
banalnost,
besmisao….
Potreban je vetar,
orkan,
hirovit,
razoran
da sve tragove proslosti obrise
i stavi tacku na bol…..
Svetlana Polic