SENKE

Pustinjom hode
seni ratnika…
U purpur odeveni,
oruzjem mocnim okiceni,
na put bez povratka krenuli,
pohotno zagledani
u oazu zivota
koju njihove oci
vise videti nece…
A Moira strpljivo ceka
da pridobije nevinost…
Goropadna,urlikom hvata
zaostale senke
nevinih boraca…
Udisuci,gladna,
isisava svaki atom snage
iz onog sto ljudskog oblicja bese,
ne dozvoljavajuci
ni dasak cistog vazduha,
ni milost,ni protivljenje…
Njeno merilo bese
grdoba i neutazivost…
I zgasnu dan
i pade noc….
Nebeski odredi stigose…
A za seni ratnika
nastupi najcrnja noc…..