Месец: октобар 2010.

POGLEDAJ U NEBO – Ljubodrag Obradović

ПОГЛЕДАЈ У НЕБО Погледај небо, другарице из школских дана. Звезде падају! И замисли жељу. Ако је права оствариће се. Ако је силно пожелиш, понеће те собом. Једне вечери, давне седамдесет друге, кад је Јастребац, под снегом стењао, ја сам видео падалицу и пожелео те за ноћ. Али, у истом тренутку и ти си, топећи се … Настави са читањем “POGLEDAJ U NEBO – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

ПОГЛЕДАЈ У НЕБО

Погледај небо,
другарице
из школских дана.
Звезде падају!

И замисли жељу.
Ако је права
оствариће се.

Ако је силно пожелиш,
понеће те собом.

Једне вечери,
давне седамдесет друге,
кад је Јастребац,
под снегом стењао,
ја сам видео падалицу
и пожелео те за ноћ.

Али, у истом тренутку
и ти си, топећи се од среће,
замислила своју будућност,
без мене
и одлетела си са матуре
и из мојих снова.

Збогом, тихо си рекла
и журно потекла
у топла мора.

Збогом и муњом си исекла
сва моја надања,
а слане сузе посејала
на јелама трепавица,
да звоне, ко звончићи у ноћи.

Блед,
проклињао сам
своју жељу
да твоје тело,
у харему лепоте,
пожелим за постељу,
док звезде падају.

Сад кад је
младост прошла
и живот самлео наде,
погледај у небо,
другарице
из школских дана,
и кад видиш
звезду падалицу,
помисли на зимску ноћ,
седамдесет друге
и замисли жељу.

Ако је права,
оствариће се.
Ако је силно пожелиш,
понеће те са собом.


© Љубодраг Обрадовић

MOJOJ MAJCI ~ milka vukic v.

  Moja tuzna pesma polazi, Tvoj “dom” da poseti, Dok suzom prozor umiva, Ljubavlju ga ispunjava. Moja majko, Dolazis da me posetis, Usnulu blagosovis, Kad si mi poljubac spustila Andjeoska su ti krila zasuskala, A ja sam tad Slatko usnila. Sad palim svetlo svake noci Da te se dusa moja ”nagleda”. Da, u masti cu … Настави са читањем “MOJOJ MAJCI ~ milka vukic v.”

 

Moja tuzna pesma polazi,
Tvoj “dom” da poseti,
Dok suzom prozor umiva,
Ljubavlju ga ispunjava.
Moja majko,
Dolazis da me posetis,
Usnulu blagosovis,
Kad si mi poljubac spustila
Andjeoska su ti krila zasuskala,
A ja sam tad
Slatko usnila.
Sad
palim svetlo svake noci
Da te se dusa moja ”nagleda”.
Da, u masti cu to
Uvek moci.
Pocivaj majko…

Tog dana — Marina Adamović

tog dana sećanja su trčala kroz mene nisam mogla ni da pomislim kako su bajke nalik na legende . šine su svirale nekome neko je mene iz njih izvlačio . sutra sam napunila pehar godinama i još ga punim . strahovi ispijaju pesme

tog dana

sećanja su trčala kroz mene

nisam mogla

ni da pomislim

kako su bajke nalik na legende

.

šine su svirale nekome

neko je mene iz njih

izvlačio

.

sutra sam napunila

pehar godinama

i još ga punim

.

strahovi ispijaju pesme

POTRAGA – Aleksandra Mladenović

POTRAGA Koga to tražimo u oblakoderima od kušnji, među poderotinama streha, šćućureni i prestravljeni, pod krilima ranjenih golubova, beličastih bosih šetača. Koga to tražimo po papirnom pljuskovima, između kože i tmine stvarnosti, bremeniti i zamagljeni, pod suncokretima pognutih kruna, zlatastih čuvara obronaka. Koga to tražimo pod kišobranima nejači, mešu olucima raskrovljenih luka, zavedeni i  čudovišni, … Настави са читањем “POTRAGA – Aleksandra Mladenović”

POTRAGA

Koga to tražimo
u oblakoderima od kušnji,
među poderotinama streha,
šćućureni i prestravljeni,
pod krilima ranjenih golubova,
beličastih bosih šetača.

Koga to tražimo
po papirnom pljuskovima,
između kože i tmine stvarnosti,
bremeniti i zamagljeni,
pod suncokretima pognutih kruna,
zlatastih čuvara obronaka.

Koga to tražimo
pod kišobranima nejači,
mešu olucima raskrovljenih luka,
zavedeni i  čudovišni,
u bezverju kometa i neba
purpurnih, neispisanih lagarija.

Koga to tražimo
po smehotresima od jada,
među žicama nesputanosti,
mi, gubitnici uljuljani
pod ogrtač tišine u dobi
surih, neizgovorenih godina.

Koga to tražimo
u oblakoderima od pepela,
među seljanima šuma,
grleni i zagubljeni
po bogazama bludnih golubova,
beličastih bosonogih šetača.

(C) Aleksandra Mladenović

Пеко Лаличић, из циклуса ,,ИЗ НИЧЕГА НЕЧЕМУ ”

Пеко ЛАЛИЧИЋ ИЗ НИЧЕГА НЕЧЕМУ Разапет између НИЧЕГА и НЕ ЗНАМ ЧЕГА НЕЧЕМУ се надам НЕ ЗНАМ ЧЕГА нигде НИЧЕГА одсвукуд НЕЧЕГА у мени не бојим се НИЧЕГА ни НЕ ЗНАМ ЧЕГА страх ме НЕЧЕГА НЕ ЗНАМ ЧЕМУ НИЧЕГА нудим НЕЧЕГА да се сети да из нечега нечему нечим кренем да се не разапињем између … Настави са читањем “Пеко Лаличић, из циклуса ,,ИЗ НИЧЕГА НЕЧЕМУ ””


Пеко ЛАЛИЧИЋ

ИЗ НИЧЕГА НЕЧЕМУ

Разапет између НИЧЕГА
и НЕ ЗНАМ ЧЕГА
НЕЧЕМУ се надам

НЕ ЗНАМ ЧЕГА нигде
НИЧЕГА одсвукуд
НЕЧЕГА у мени

не бојим се НИЧЕГА
ни НЕ ЗНАМ ЧЕГА
страх ме НЕЧЕГА

НЕ ЗНАМ ЧЕМУ
НИЧЕГА нудим
НЕЧЕГА да се сети

да из нечега
нечему
нечим кренем

да се не разапињем
између НИЧЕГА
и НЕ ЗНАМ ЧЕГА

да НЕЧЕМУ
напокон
крочим

___________________________________________
Дом културе Књажевац је 2005. године расписао конкурс са циљем да афирмише нове трендове у српској књижевности, те је у ту сврху и настао овај циклус песама, а ова песма је ушла у Зборник ,,Атипика”, 2005.

ŽELIM TI – Branka Zeng

ŽELIM TI Laku noć… Plovi mi mislima kao rekom brod opletenih želja skrivenih čežnja nalik krilima otvorenog prozora na kome pogled počiva u noći Laku noć… plovi na mesečini ogledalo kao duša utkana nitima težnje sanja sliku svoje senke nastale u noći tame se sklanjaju pred osmehom sanja lik kojim pokriva san u očima Laku … Настави са читањем “ŽELIM TI – Branka Zeng”

ŽELIM TI

Laku noć…
Plovi mi mislima
kao rekom brod
opletenih želja
skrivenih čežnja
nalik krilima
otvorenog prozora
na kome pogled
počiva u noći

Laku noć…
plovi na mesečini
ogledalo kao duša
utkana nitima težnje
sanja sliku svoje
senke nastale u noći
tame se sklanjaju
pred osmehom sanja
lik kojim pokriva
san u očima

Laku noć…
ljubavi san dolazi
umiva tišinom obraze
prekriva sneno ti lice
spokoj se spušta
poput kiše šumi
muzika tišine sklapaju
ruke i molitva na usnama
čita se i čuti jedna želja
spavaj i sanjaj…

BrankaZ – Branka Zeng

Teško mi je — Marina Adamović

i da je noć bila kraća i da je jesen manje tugovala i da su ptice raznosile gnezda i da je šuma gledala u nebo ne bih znala kako od sna izmamiti osmeh

i da je noć bila kraća

i da je jesen manje tugovala

i da su ptice raznosile gnezda

i da je šuma gledala u nebo

ne bih znala

kako od sna izmamiti osmeh

Пеко Лаличић, Из циклуса ,, ИЗ НИЧЕГА НЕЧЕМУ ”

М О Р А СЕ Н Е Ч Е М У Нема ме ТАМО нисам ни ОВДЕ ТАМО је све другачије ОВДЕ је све исто ТАМО тамом свиће ОВДЕ свици брзо гасну ТАМО из НИЧЕГА НИШТА бива ОВДЕ из НЕЧЕГА све нестаје ТАМО нећу опстајаћу ОВДЕ из НЕЧЕГА се може мора се НЕЧЕМУ. Пеко ЛАЛИЧИЋ

М О Р А СЕ Н Е Ч Е М У

Нема ме ТАМО
нисам ни ОВДЕ

ТАМО је све другачије
ОВДЕ је све исто

ТАМО тамом свиће
ОВДЕ свици брзо гасну

ТАМО из НИЧЕГА НИШТА бива
ОВДЕ из НЕЧЕГА све нестаје

ТАМО нећу
опстајаћу ОВДЕ

из НЕЧЕГА се може
мора се НЕЧЕМУ.

Пеко ЛАЛИЧИЋ

………Marina Adamović

već je podne a nije ni svanulo zemlja se razdvaja od sebe kao senka od pogleda gde sam ima li mesta za dvoglavu ćutnju prišla sam kamenu i shvatila da on utiskuje reči koje sam htela da napišem za kraj

već je podne

a nije ni svanulo

zemlja se razdvaja od sebe

kao senka od pogleda

gde sam

ima li mesta za dvoglavu ćutnju

prišla sam kamenu

i shvatila

da on utiskuje reči

koje sam htela da napišem za kraj