Месец: октобар 2010.

Тишина

Уби ме рођени  брате, Уби тишина ова; Свуда се птице јате, А овдје – празна гора. Гласа ниђе не чујем, У њиви, грму, стијени; Из свега грла псујем, Одјекне увјек мени. Данима узалуд чекам, Да ми се ико јави; Време тече ко рјека, Овдје тишина дави. Пјевац не буди зору И јеке звона нема; Утонула … Настави са читањем “Тишина”

Уби ме рођени  брате,
Уби тишина ова;
Свуда се птице јате,
А овдје – празна гора.

Гласа ниђе не чујем,
У њиви, грму, стијени;
Из свега грла псујем,
Одјекне увјек мени.

Данима узалуд чекам,
Да ми се ико јави;
Време тече ко рјека,
Овдје тишина дави.

Пјевац не буди зору
И јеке звона нема;
Утонула је у мору
Тишина која дрема.

Tajna — Marina Adamović

reći ću vam tajnu nikad izgovorenu pažljivo me saslušajte — ! ne niste … zaista …  predani … proći će život i tada ćete me razumeti možda

reći ću vam

tajnu

nikad izgovorenu

pažljivo me saslušajte —

!

ne

niste … zaista …  predani

…

proći će život

i tada ćete me razumeti

možda

Susret sa smrću — Marina Adamović

Triput sam se videla sa tobom Sanjala sam gošću U svili boje meda Kucnula si Ušla I samo takla dušu . Srce je upamtilo  — tvoje meke prste Pretesno je u zagrljaju —  koji iščekuješ . Svaki dan ima oči — boje tvoje pesme Svaki dan . Znam da ćeš doći kad te zaboravim Blagonaklono … Настави са читањем “Susret sa smrću — Marina Adamović”

Triput sam se videla sa tobom

Sanjala sam gošću

U svili boje meda

Kucnula si

Ušla

I samo takla dušu

.

Srce je upamtilo  — tvoje meke prste

Pretesno je u zagrljaju —  koji iščekuješ

.

Svaki dan ima oči — boje tvoje pesme

Svaki dan

.

Znam da ćeš doći kad te zaboravim

Blagonaklono ti ostavljam poruke na staklu

Biću tiha

.

Sasvim tiha

Tiša od nevena u tvom vernom krilu

.

Život je tvoja drevna tvorevina

Пеко Лаличић, Из циклуса ,, ИЗ НИЧЕГА НЕЧЕМУ”

Пеко ЛАЛИЧИЋ ЧУДИ МЕ НИШТА НИШТА ме не чуди у принципу чуди ме НИШТА стварно што и оно не поста НЕШТО јер је код нас и то могуће могло је бар ташну да носи празном душом да је пуни с говорнице да се гласне и спласне опет НИШТА да буде да у принципу остане ВЕЛИКО … Настави са читањем “Пеко Лаличић, Из циклуса ,, ИЗ НИЧЕГА НЕЧЕМУ””

Пеко ЛАЛИЧИЋ

ЧУДИ МЕ НИШТА

НИШТА ме не чуди
у принципу
чуди ме НИШТА
стварно
што и оно не поста НЕШТО
јер је код нас и то могуће

могло је бар ташну да носи
празном душом да је пуни
с говорнице да се гласне
и спласне
опет НИШТА да буде
да у принципу остане
ВЕЛИКО НИШТА
а у очима мерача
стварно буде
НЕШТО

налик НЕКОМЕ
високо

ништа чудно

Bog i bludnici — Marina Adamović

Bukovski se dvoumio ubiti bubašvabu ili onanisati ja se ne dvoumim napisaću pesmu to je isto! (dobacuje mi) znala sam da će mi opet raspaliti oganj kojim sagorevam znojem iskopano znala sam — ubiću crva u malom mozgu

Bukovski se dvoumio

ubiti bubašvabu

ili

onanisati

ja se ne dvoumim

napisaću pesmu

to je isto!

(dobacuje mi)

znala sam da će mi opet

raspaliti oganj

kojim sagorevam znojem iskopano

znala sam —

ubiću crva u malom mozgu