Месец: октобар 2010.

SVE ŠTO TAKNEM – Ljubodrag Obradović

SVE ŠTO TAKNEM Sve što taknem, iskopni ko na suncu led. Sve što pipnem, svoj prirodni izgubi red. U sebi proklestvo nosim, i sve na svetu kletve. Moj pogled već prkosi, buduće sluteći štete. Želim snagu svet da menjam. Hoću užas da ne postoji. Oluja se kostantno sprema, a ja se više ni oluja ne … Настави са читањем “SVE ŠTO TAKNEM – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

SVE ŠTO TAKNEM

Sve što taknem,
iskopni ko na suncu led.
Sve što pipnem,
svoj prirodni izgubi red.

U sebi proklestvo nosim,
i sve na svetu kletve.
Moj pogled već prkosi,
buduće sluteći štete.

Želim snagu svet da menjam.
Hoću užas da ne postoji.
Oluja se kostantno sprema,
a ja se više ni oluja ne bojim.

Kraj dođe začas.
Još čujem taj glas,
taj eho kataklizme.
Još slušam svest.
Ne plaši me kazna.
Čekam pravu vest
i sreću da me lizne.

Rakija prija svakom.
Stanem na kamen.
Sjaj u travi osvaja lako.
Na kamen stanem,
pa nestanem polako.

Sve što taknem,
nestaje, kopni.
Sve što pipnem,
odmah se rastopi.

(C) Ljubodrag Obradović

oh —-Marina Adamović

obukla sam kaput navukla rukavice i kapu posle puno neprospavanih sati ipak sam rešila da vidim o čemu je to noćas govorio sneg avaj dugo sam se opraštala sa životom da nisam ni primetila kako su ruže procvetale na osunčanom groblju

obukla sam kaput

navukla rukavice i kapu

posle puno neprospavanih sati

ipak sam rešila da vidim

o čemu je to noćas

govorio sneg

avaj

dugo sam se

opraštala sa životom

da nisam ni primetila

kako su ruže procvetale

na osunčanom groblju

Zbogom, Frojde — Marina Adamović

I Mesec je Prokopao put I Uzjahala sam Komarčeva krila I Letim tamo Gde me oblak hoće I Nema grada U koji bih sišla O Zbogom Frojde Pitaj mudre šta sanjaju Ja sam luda Omama stvarrnosti

I

Mesec je

Prokopao put

I

Uzjahala sam

Komarčeva krila

I

Letim tamo

Gde me oblak hoće

I

Nema grada

U koji bih sišla

O

Zbogom Frojde

Pitaj mudre šta sanjaju

Ja sam luda

Omama stvarrnosti

———- Marina Adamović

pružila sam ruke zvezdama ne da bi mi nešto dale ne htela sam samo da se ogrejem van ovog sveta Isus ih vide i protrlja oči šta ćeš ti ovde dosadna starice uplete kiku i udari me jako van domašaja pokajanja još uvek me peku prsti od okršaja u plavom pejzažu koji sam htela da … Настави са читањем “———- Marina Adamović”

pružila sam ruke

zvezdama

ne da bi mi nešto dale

ne

htela sam samo

da se ogrejem van

ovog sveta

Isus ih vide

i protrlja oči

šta ćeš ti ovde

dosadna starice

uplete kiku

i udari me jako

van domašaja

pokajanja

još uvek me peku

prsti

od okršaja

u

plavom pejzažu

koji sam htela da osetim

Peko Laličić, ŽIVOTOPIS

Peko LALIČIĆ Ž I V O T O P I S Između belutka i neba osvanusmo čežnjom ogrnuti iz prstena koji ti darivah latica otvara oči u nedra svija pticu pušta korenje do vode da ode našim tragovima put saznanja do zvezda do svitanja na mostu gde će satkati san o prstenovanju i doživeti sjaj … Настави са читањем “Peko Laličić, ŽIVOTOPIS”


Peko LALIČIĆ

Ž I V O T O P I S

Između belutka i neba
osvanusmo
čežnjom ogrnuti

iz prstena
koji ti darivah
latica otvara oči
u nedra svija pticu
pušta korenje
do vode
da ode
našim tragovima
put saznanja
do zvezda
do svitanja na mostu
gde će satkati san
o prstenovanju
i doživeti sjaj
između vode i neba
i iznedriti laticu
da razlista vreme
nad obalama
koje spajaju nemire
i pesmu pretvaraju
u cvetove duše

da večno trajemo

Luka Jolić – tatin sin, tatina jabuka

JESEN  JE  STIGLA         Jesen je s oblakom stigla, vidici su zlatasto žuti, laste u nebo digla, a Sunce kao da ćuti.     Jesen je sa sjajem stigla i gradom muzika kruži, lišće u nebo digla i svako dijete se druži.     Jesen je sa voćem stigla i nevrijeme je … Настави са читањем “Luka Jolić – tatin sin, tatina jabuka”

JESEN  JE  STIGLA

 

 

 

 

Jesen je s oblakom stigla,

vidici su zlatasto žuti,

laste u nebo digla,

a Sunce kao da ćuti.

 

 

Jesen je sa sjajem stigla

i gradom muzika kruži,

lišće u nebo digla

i svako dijete se druži.

 

 

Jesen je sa voćem stigla

i nevrijeme je bliže,

grane u nebo digla,

evo je, jesen stiže.

Luka Jolić, V-2

PEŠČANIK – Ljiljana Ivanović

PEŠČANIK OSTATAK SVOJ NESEBIČNO SEJEM PO RASCVETALIM POLJIMA LJILJANA. POVIJAM STRAHOVE DA NE ZASITE GLAD. VREME JE MOJ NEPRIJATELJ. HOĆU DA GA UTISNEM U PEŠČANIK. IZMEDJU DVA SVETA OSTAVLJAM SVOJE NARASLO SRCE DA ZAUSTAVI TOK. AKO SE OKRENE, KROZ PEŠČANIK MOŽE DA ISCURI KRVAVO SUNCE. I KOME TADA TREBAJU CRVENI LJILJANI RASUTI PO MERMERNIM POLJIMA. … Настави са читањем “PEŠČANIK – Ljiljana Ivanović”

PEŠČANIK

OSTATAK SVOJ
NESEBIČNO SEJEM
PO RASCVETALIM
POLJIMA LJILJANA.

POVIJAM STRAHOVE
DA NE ZASITE
GLAD.

VREME JE
MOJ NEPRIJATELJ.
HOĆU
DA GA UTISNEM
U PEŠČANIK.

IZMEDJU DVA SVETA
OSTAVLJAM
SVOJE NARASLO
SRCE
DA ZAUSTAVI
TOK.

AKO SE OKRENE,
KROZ PEŠČANIK
MOŽE DA ISCURI
KRVAVO SUNCE.

I KOME
TADA
TREBAJU
CRVENI LJILJANI
RASUTI
PO MERMERNIM
POLJIMA.

(C) Ljiljana Ivanović