Месец: мај 2010.

BRODOVI………..AM

Pucinu glatkoce  brodovi rezu, u oku im mome lepota se kupa; zovu me ka sebi al’ me kotve vezu i grumenak duse sto uzasnut lupa.   Ostajem po strani, brodolomnik suvi, dok plutaju zelje vrh talasa voda; uzalud dovici kada svest ogluvi, kada se oslepi podno plava svoda.   Tajac vlada. Sve vec miri mirom, … Настави са читањем “BRODOVI………..AM”

Pucinu glatkoce  brodovi rezu,

u oku im mome lepota se kupa;

zovu me ka sebi al’ me kotve vezu

i grumenak duse sto uzasnut lupa.

 

Ostajem po strani, brodolomnik suvi,

dok plutaju zelje vrh talasa voda;

uzalud dovici kada svest ogluvi,

kada se oslepi podno plava svoda.

 

Tajac vlada. Sve vec miri mirom,

koraci u sljunku paraju minute;

zovu me u dube da plovim svemirom,

i  tonu i jedre, nemiloscu cute.

 

A kolac od neba roni se nadamnom,

u grlu mi plamen i jedini puti;

uzalud su slasti kada nisu samnom,

kada bistri sanak svo jeste pomuti.

 

Pritiskaju pramci i krme dubine,

u dalji se gube zadnje krhke nade;

gledaju me, ja bih da skrijem istine

u oku sto pisu, da sidro izvade

 

iz blatnoga srca putnika bez puta,

da otisnem ude u vire i bure;

pa  grumenak suvi nek’ odvazno pluta,

bezbrizan sto casi nepovratno jure.

 

Pucinu glatkoce sumrak poharao,

u sljunku ni korak vise se ne cuje;

samo brodolomnik bez broda je znao

to svemira prasak truje ga i kuje,

 

paperjastu volju sto oslonca nema,

ostajem po strani medj’ cunima dna

u oku bez slika nezasita drema

vrh talasa zelja, dok brodovlje sna

 

mozda moje bese, al’  ih strepnja uze

obris horizontom zavestanje radja;

srescemo se jednom u bezdanu suze

i otplovit’  tiho, ja i moja ladja.

 

maj 2010.

Peko Laličić, PESMA O OCU

Peko LALIČIĆ PESMA O OCU 1 Miris simita i njegov osmeh širili su se nad nama dok nas je gledao kako se goluždravi tek isprećani iz postelje guramo kraj bunara i danas sjaje njegovim osmehom četrnaest zenica _________________________ 1- simit je vrsta lepinje.

Peko LALIČIĆ

PESMA O OCU

1
Miris simita
i njegov osmeh
širili su se nad nama
dok nas je gledao
kako se goluždravi
tek isprećani
iz postelje
guramo kraj bunara

i danas sjaje
njegovim osmehom
četrnaest zenica
_________________________
1- simit je vrsta lepinje.

Ontološki zastoj – M….

tu mi je dom tu je nekad bio utvare hodaju grohotnim krovom mahnito pljušti okno nezasito gde je ova duša gde je nekad bila nestaću tamo gde me vedje vuku baš tamo gde mi tmulo srce bunca kamen je pero kojim snove pišem o nestani gruba setna žalopojko (imago animi sermo est)

tu mi je dom

tu je nekad bio

utvare hodaju

grohotnim krovom

mahnito pljušti

okno nezasito

gde je ova duša

gde je nekad bila


nestaću tamo

gde me vedje vuku

baš tamo

gde mi

tmulo

srce

bunca

kamen je pero

kojim snove pišem

o

nestani gruba

setna žalopojko

(imago animi sermo est)

Nema spasa – M…

dnevnik sam svom gnevnom peru skrušenica mastiljava zatočenik crnog jada razgrnuta stranica . desna ruka vitla kopljem leva s mukom  čuva grudi podanice spali suze nema spasa nema spasa

dnevnik sam svom gnevnom peru

skrušenica mastiljava

zatočenik crnog jada

razgrnuta stranica

.

desna ruka vitla kopljem

leva s mukom  čuva grudi

podanice spali suze

nema spasa nema spasa

Peko Laličić, ZNAM ODGOVOR

Peko LALIČIĆ ZNAM ODGOVOR Prepiru se noć i dan ko će te žednu napojiti ko mladež na dojci počešati ko te sanja s one strane nade pritajen u senci prepirku osluškujem odgovor znam.

Peko LALIČIĆ

ZNAM ODGOVOR

Prepiru se
noć i
dan

ko će te
žednu
napojiti

ko mladež
na dojci
počešati

ko te sanja
s one strane
nade

pritajen
u senci
prepirku osluškujem

odgovor znam.

NOMEN NESCIO – M…A…

Albinoni, Tomaso – Adagio in G minor (lng) . ne ne ne ne slušajte šta ću reći ne ne ne ne čitajte ovaj niz ne ne ne glava mi je šuplja stena oči su joj budj i vonj ruke su mi trula stabla ne gledajte ništa više ne o…… ne ……..trassssss…….. djavo skupi moju bedu … Настави са читањем “NOMEN NESCIO – M…A…”

Albinoni, Tomaso – Adagio in G minor (lng)

.

ne ne ne

ne slušajte šta ću reći

ne

ne

ne

ne čitajte ovaj niz

ne

ne

ne

glava mi je šuplja stena

oči su joj budj i vonj

ruke su mi trula stabla

ne gledajte ništa više

ne

o……

ne

……..trassssss……..

djavo skupi moju bedu

ubaci me u krik-delo

lomim liru Orfejevu

grivom mašem

sove zovem

krvlju crtam prolaz tami

da

uživam

oh

uživam

rešetka se spušta tromo

rekla sam vam

ne gledajte !

OBLAK SIVI – Duško Vujović

   OBLAK SIVI     Ne pada više obična kiša. Nad mojim gradom  Sad su se nadvili Oblaci neki Zbog kojih smo se Kao vrbovi prutevi savili.   A oni se iznad nas kao sablast Ko teški usud Bez pitanja, onako crni Kao smrt hladni i svirepo sivi Na svoju ruku, na našu muku Bezobrazno … Настави са читањем “OBLAK SIVI – Duško Vujović”

 

 OBLAK SIVI

 

 

Ne pada više obična kiša.

Nad mojim gradom 

Sad su se nadvili

Oblaci neki

Zbog kojih smo se

Kao vrbovi prutevi savili.

 

A oni se iznad nas kao sablast

Ko teški usud

Bez pitanja, onako crni

Kao smrt hladni i svirepo sivi

Na svoju ruku, na našu muku

Bezobrazno i bez pitanja nadvili.

 

Nema više te lijepe kiše nad mojim gradom.

Nad njim su sada oblaci neki

Pod kojima se

Osjeća trulež;

I vazduh koji pokušavamo udahnuti

Užasno smrdi;

Kao davno zgaženo PSETO,

Na našem putu koji je vodio

Nekad ka tebi

Nekad ka meni…

A danas…

Danas nikuda ne vodi…eto.

 

A znao je da nas zagrli jako

Taj put koji su svojski zgazili

Bestidnici neki mali

I velike njihove sluge

Oni što nikada nisu znali,

Kako se u ovom lijepom gradu

Provode noći, besane duge.

Pod nebom tvojim oblače sivi

Pod kojim osim džukela teških

I čudnih pasa, pasa bez rasa

Niko više ne zna da živi;

Sve zauzeli psi lutalice

Lutaju množe se i krupno reže,

I kisnu od kiše od koje svi,

Osim džukela bezglavo bježe.

 

Oblače stari prepoznati

Ti što si savio mrak nad gradom

Nad mojim gradom koji pati

U mukama težim nego na robiji….

 

A nekad je moj najmiliji grad

Tako znao da se divi

Ljepotama svojih bližnjih.

Čuješ li me oblače?!!

Oblače, oblače,

Oblače prokleti oblače sivi,

Što si se nadvio nad mojim gradom

U kojem niko osim pasa

Osim pasa najgorih rasa…

 

U kojem niko, ali bas niko,

Više nit’ mre, niti živi.

Duško Vujović

Postavila LepaS.

http://www.youtube.com/watch?v=wUBWADQqtag&feature=related 

Insomnium – M…

. po nalogu zaborava oteli mi proživljeno slušam sebe omedjenu i nema me nema mene stranac pita ne vidim ga stranac moli ne čujem ga i preklinje kiša lije tražim mir najzad spokoj san nemoćnu ludi javu teška noc dalek dan tako Mesec sada hoce kad zaraste kapku okno biće kako Sunce hoće (Ars poetica)

.

po nalogu

zaborava

oteli mi

proživljeno


slušam sebe

omedjenu

i nema me

nema mene


stranac pita

ne vidim ga

stranac moli

ne čujem ga

i preklinje

kiša lije


tražim
mir
najzad
spokoj
san nemoćnu ludi javu


teška noc
dalek dan
tako Mesec sada hoce


kad zaraste

kapku okno
biće
kako Sunce hoće

(Ars poetica)