Добродошли!
dnevnik sam svom gnevnom peru skrušenica mastiljava zatočenik crnog jada razgrnuta stranica . desna ruka vitla kopljem leva s mukom čuva grudi podanice spali suze nema spasa nema spasa
dnevnik sam svom gnevnom peru
skrušenica mastiljava
zatočenik crnog jada
razgrnuta stranica
.
desna ruka vitla kopljem
leva s mukom čuva grudi
podanice spali suze
nema spasa nema spasa
Peko LALIČIĆ ZNAM ODGOVOR Prepiru se noć i dan ko će te žednu napojiti ko mladež na dojci počešati ko te sanja s one strane nade pritajen u senci prepirku osluškujem odgovor znam.
Peko LALIČIĆ
ZNAM ODGOVOR
Prepiru se
noć i
danko će te
žednu
napojitiko mladež
na dojci
počešatiko te sanja
s one strane
nadepritajen
u senci
prepirku osluškujemodgovor znam.
Albinoni, Tomaso – Adagio in G minor (lng) . ne ne ne ne slušajte šta ću reći ne ne ne ne čitajte ovaj niz ne ne ne glava mi je šuplja stena oči su joj budj i vonj ruke su mi trula stabla ne gledajte ništa više ne o…… ne ……..trassssss…….. djavo skupi moju bedu … Настави са читањем “NOMEN NESCIO – M…A…”
Albinoni, Tomaso – Adagio in G minor (lng)
.
ne ne ne
ne slušajte šta ću reći
ne
ne
ne
ne čitajte ovaj niz
ne
ne
ne
glava mi je šuplja stena
oči su joj budj i vonj
ruke su mi trula stabla
ne gledajte ništa više
ne
o……
ne
……..trassssss……..
djavo skupi moju bedu
ubaci me u krik-delo
lomim liru Orfejevu
grivom mašem
sove zovem
krvlju crtam prolaz tami
da
uživam
oh
uživam
rešetka se spušta tromo
rekla sam vam
ne gledajte !
OBLAK SIVI Ne pada više obična kiša. Nad mojim gradom Sad su se nadvili Oblaci neki Zbog kojih smo se Kao vrbovi prutevi savili. A oni se iznad nas kao sablast Ko teški usud Bez pitanja, onako crni Kao smrt hladni i svirepo sivi Na svoju ruku, na našu muku Bezobrazno … Настави са читањем “OBLAK SIVI – Duško Vujović”
OBLAK SIVI
Ne pada više obična kiša.
Nad mojim gradom
Sad su se nadvili
Oblaci neki
Zbog kojih smo se
Kao vrbovi prutevi savili.
A oni se iznad nas kao sablast
Ko teški usud
Bez pitanja, onako crni
Kao smrt hladni i svirepo sivi
Na svoju ruku, na našu muku
Bezobrazno i bez pitanja nadvili.
Nema više te lijepe kiše nad mojim gradom.
Nad njim su sada oblaci neki
Pod kojima se
Osjeća trulež;
I vazduh koji pokušavamo udahnuti
Užasno smrdi;
Kao davno zgaženo PSETO,
Na našem putu koji je vodio
Nekad ka tebi
Nekad ka meni…
A danas…
Danas nikuda ne vodi…eto.
A znao je da nas zagrli jako
Taj put koji su svojski zgazili
Bestidnici neki mali
I velike njihove sluge
Oni što nikada nisu znali,
Kako se u ovom lijepom gradu
Provode noći, besane duge.
Pod nebom tvojim oblače sivi
Pod kojim osim džukela teških
I čudnih pasa, pasa bez rasa
Niko više ne zna da živi;
Sve zauzeli psi lutalice
Lutaju množe se i krupno reže,
I kisnu od kiše od koje svi,
Osim džukela bezglavo bježe.
Oblače stari prepoznati
Ti što si savio mrak nad gradom
Nad mojim gradom koji pati
U mukama težim nego na robiji….
A nekad je moj najmiliji grad
Tako znao da se divi
Ljepotama svojih bližnjih.
Čuješ li me oblače?!!
Oblače, oblače,
Oblače prokleti oblače sivi,
Što si se nadvio nad mojim gradom
U kojem niko osim pasa
Osim pasa najgorih rasa…
U kojem niko, ali bas niko,
Više nit’ mre, niti živi.
Duško Vujović
Postavila LepaS.
