Добродошли!
Peko LALIČIĆ NOSTALGIČNE SLIKE – II 1. Do našeg doma kaldrmom s kamena na kamen bos breza očevim glasom progovori u meni ožive kos 2. Pod šindrom kameni zidovi ćute vrata paučinom okovana bunar bisere skriva u bašti gori trešnja rana 3. Uzbuđenje obasja kuhinju prostranu sa zida otac me gleda stvori u meni ranu … Настави са читањем “Peko Laličić – NOSTALGIČNE SLIKE – II”
Peko LALIČIĆ
NOSTALGIČNE SLIKE – II
1.
Do našeg doma
kaldrmoms kamena
na kamen
bosbreza
očevim glasom
progovoriu meni
ožive
kos2.
Pod šindrom
kameni zidovi
ćutevrata
paučinom
okovanabunar
bisere
skrivau bašti gori
trešnja
rana3.
Uzbuđenje obasja
kuhinju
prostranusa zida
otac me gledastvori
u meni
ranu4.
Prozboriše
petlovizareža
vučjak
u menimajka me
za ruku
uzeiz tame
izroniše
suze5.
Pred oči mi
zaigra
čigraklis
ode
dalekoviše se ne igra
žmurkeživot je postao igra
luda igra.
mani san vrpolji se pesak u satu strmo bi ušô u lavinu noći mani san levoruko se češljaju zvezde raščupaće se nad ponorom tame mani san upali sveću – rasklopi usne u svaku zasadi po žešku kap mani san ponoć je ubrala gusti korov prekriće te u inat veri i jauk je stih i otrov … Настави са читањем “Pesniče – M…”
mani san
vrpolji se pesak u satu
strmo bi ušô u lavinu noći
mani san
levoruko se češljaju zvezde
raščupaće se nad ponorom tame
mani san
upali sveću – rasklopi usne
u svaku zasadi po žešku kap
mani san
ponoć je ubrala gusti korov
prekriće te u inat veri
i jauk je stih
i otrov je lek
mani san
otvori svoje paklene dveri
. . tumaram sobom kuća bez zidova lupam po duši soba bez odjeka otvaram oko bure pepela glava se odvaja podmetnut ambis sve znaju o meni ja ništa o sebi ovde bih stala il’ ostala pa živa zakopana čekala možda nade ima za sve što ne postoji
.
.
tumaram sobom
kuća bez zidova
lupam po duši
soba bez odjeka
otvaram oko
bure pepela
glava se odvaja
podmetnut ambis
sve znaju o meni
ja ništa o sebi
ovde bih stala il’ ostala
pa živa zakopana čekala
možda nade ima
za sve što ne postoji
Пеко ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 4 Од јутра до јутра сусрећем се са сутоном који би у мени да се скрије да у црно осване сунце па да ме оваквог није да ме нема овако јасног овако гласног овако у истину уплетеног.
Пеко ЛАЛИЧИЋ
ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 4
Од јутра до јутра
сусрећем се
са сутоном
који би
у мени да се скрије
да у црно осване сунце
па да ме оваквог није
да ме нема
овако јасног
овако гласног
овако у истину уплетеног.
Živimo pod istim nebom, grije nas i jedno sunce, imamo i ljubav svoju, za kojom nam kuca srce… … Ali nije tvoje nebo, isto kao moje sada, ni sunce ne grije ovdje, kao iznad tvoga grada… … Ni ljubav nam nije ista, tajne su to: moje, tvoje, otkriti se draga, mogu, gdje postoji samo dvoje.
Peko Laličić POSAO ZA DRUGOGA ( s a t i r i č n a ) Okružen korenjem sebi guzu grizem umesto da taj posao prepustim onome koji me tu dovede prateći zvezdu padalicu i sve nas baci na kolena da svako sebi grize guzu.
Peko Laličić
POSAO ZA DRUGOGA
( s a t i r i č n a )
Okružen korenjem
sebi guzu grizem
umesto da
taj posao prepustim
onome
koji me tu dovede
prateći zvezdu padalicu
i sve nas baci na kolena
da svako
sebi
grize
guzu.
. neeeeeeeeeee lako je biti mrtav zaboraviti sebe uciniću nesto teže roditi se i svirati odu to to to to to ovo to to ovo nosi sve gotovo ostavi samo pod prozor suze i svesku noktima i jetrom zasitiću se a pesmom biti kraljica na tronu
. premalo je svega previše ničega . (meditatio) . najneophodnije je na nedohvat najprisutnije duboko je van sebe najpouzdanije je nešto pod sumnjom najpogubnijeg se ne sme lišiti . završena je nesvesna drama svesti koja već počinje nekog dana pre ovog . (plač kao ruglo smehu)
.
premalo je svega
previše ničega
.
(meditatio)
.
najneophodnije je na nedohvat
najprisutnije duboko je van sebe
najpouzdanije je nešto pod sumnjom
najpogubnijeg se ne sme lišiti
.
završena je
nesvesna drama svesti
koja već
počinje
nekog dana pre ovog
.
(plač kao ruglo smehu)
