Добродошли!
sećam se vuka samotnjaka rodjenog jedne godine na kraju rekvijema u boji svečanog mraka osudjen je odmah kao pred kraj sveta strašnim svitanjem u boji mraka u reči izvršio je a nije znao i nije ni priznao nežno samoubistvo s predumišljajem
sećam se vuka samotnjaka
rodjenog jedne godine
na kraju rekvijema
u boji svečanog mraka
osudjen je odmah
kao pred kraj sveta
strašnim svitanjem
u boji mraka u reči
izvršio je a nije znao
i nije ni priznao
nežno samoubistvo
s predumišljajem
OD PESME, DO PESME Moj naklon, Vama! Evo me pred Vašim sudom. „Nauči zanat, kaza mi Čovek“! Ali ne reče, gde se ta škola nalazi. Kako naučiti, da ono što tinja, tu radost, tugu, taj nevidljivi sjaj Misli, Kao Reka što teče, u obliku skulpture izložiti. U Ram uplesti niti, koje se kriju kao Tajna. … Настави са читањем “OD PESME, DO PESME – Branka Zeng”
OD PESME, DO PESME
Moj naklon, Vama! Evo me pred Vašim sudom.
„Nauči zanat, kaza mi Čovek“! Ali ne reče,
gde se ta škola nalazi. Kako naučiti, da ono što tinja,
tu radost, tugu, taj nevidljivi sjaj Misli, Kao Reka
što teče, u obliku skulpture izložiti. U Ram uplesti
niti, koje se kriju kao Tajna. Dok Jutro,
mirisno zatreperi kao Cvet.
Znam, pomislili ste: „Uči se od onih koji znaju!
Koji su stvarali stil“. Eh, Vi ste u pravu! Ali…
Neću tako! Hoću da dišem svoj lični stih! Ja,
Kao Život, budim se i tečem, Reka postajem,
Čežnja koja se ogleda U Tvom Oku, čitam
Tvoje … su reči kao Kiša koja kupa i napaja
Misli. Zauvek se gubi Stid, Ostrvo sam,
ali Žurim, ostavljam Trag. Da Ne Žurim,
u Jesen biću Inspiracija za Život. Sutra,
u Spomenar sakrivam Polje, Vojvodina
mene rađa! Grad, čitam kao Dlan.
Razmišljam dok Pesimisti pokazujem
Reči koje su pesma, Boja Ljubavi!
Vama se klanjam, ponizno molim. Sudite!
BrankaZ – Branka Zeng
Пеко ЛАЛИЧИЋ СИТНЕ МИСЛИ 101. О концу све виси. 102. И кад оде из завичаја, човек не понесе целога себе. 103. Кад не знате шта ћете, и немојте. 104. Најлакше се избледи – у сенци великих. 105. Кад год ви немате, противник има маште. 106. Кад год сте у нечијој сенци, нисте у хладовини. 107. … Настави са читањем “Пеко Лаличић – СИТНЕ МИСЛИ”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
СИТНЕ МИСЛИ
101.
О концу све виси.
102.
И кад оде из завичаја,
човек не понесе целога себе.
103.
Кад не знате шта ћете,
и немојте.
104.
Најлакше се избледи –
у сенци великих.
105.
Кад год ви немате,
противник има маште.
106.
Кад год сте у нечијој сенци,
нисте у хладовини.
107.
Кад вам ишчили понос,
нестаје човек у вама.
108.
Лоши најбоље заседну.
109.
Изгубљени сте,
ако сте без наде.
110.
Док не пронађе себе,
човек је узгубљен.
111.
Не олакшавајте се пред сваким,
неће вам то узети као олакшавајућу околност.
112.
Паметан живи боље.
Будала дуже.
113.
Увек пале они што пале и жаре.
114.
Свако добро ” шишање ” је и добра лекција.
115.
Будућност тражи
да не умножавамо проблеме.
116.
Нико и Ништа
су многима најомиљеније личности,
јер никога и ништа не угрожавају.
117.
Они који не мисле,
не могу да смисле оне који мисле.
118.
Одувек је било:
Нема онога ко не омркне.
119.
И мањега од маковог зрна прегази време.
120.
Народ воли праве јахаче.
121.
Ако су вам уверења чврста,
и ослонац вам је добар.
122.
И оштар ум је, неретко, хладно оружје.
123.
Ко је свима добар човек,
није добар човек.
124.
Треба појаснити : војску служе конобари,
а војни рок војни обавезници.
125.
Коме правда лежи у топузу,
налетеће на топуз правде.
126.
Не у ватру.
С ватренима у воду !
127.
Ништа није узалуд.
Па ни то.
128.
Ако постојеће јесте,
зашто оно што није,
увек није ?
129.
Истина је увек ту и кад је нема.
Само што је нема.
130.
Ако просипате памет,
не уливате поверење.
131.
Добро сварљиви
многима нису по укусу.
132.
Знајте,
кад год не знате шта ћете са собом,
други знају.
133.
Ко има добру залеђину,
и пролазно време му је добро.
134.
Кад мислите на себе,
и други мисле о вама.
135.
И кад их заклањају маске,
види се коме фале даске.
136.
Пружите ли егоисти руку,
у рукама сте му.
137.
Много је истомишљеника –
до прве кривине.
138.
Систем мишљења не треба да робује –
никаквим стемима.
139.
Једино помрачени умови ратују.
140.
Не треба се на све навикавати.
Пређе вам у навику.
141.
У свакој трци је пресудно ко је иза вас.
142.
Тешко сварљиви су у свакој супи мирођије.
143.
Не мућкајте много главом,
можете осетите празнину.
144.
Највеће куршлусе изазивају пуне уши
и празне главе.
145.
Посвађате ли се са собом,
превише њих ће бити на вашој страни.
146.
Треба имати петљу,
па вући конце.
147.
Петљу стиска ко има три чисте.
148.
Све што је божанствено,
дар је природе.
149.
Деци не треба дозвољавати да пузе.
Нека се усправљају – од малена.
150.
И паметнима падају на памет
свакакве будалаштине.
