Дан: 14. мај 2010.

Пеко Лаличић, СИТНЕ МИСЛИ

Пеко ЛАЛИЧИЋ СИТНЕ МИСЛИ 22. Време ради само за оне који раде – праве ствари. 23. Највише хоће они који не знају – шта хоће. 24. Не терајте мак на конац. Истераћете ђавола. 25. Плитка памет не копа. Она поткопава. 26. Мало би тога било боље да није снаге воље. 27. Ко има пријатеља, тај … Настави са читањем “Пеко Лаличић, СИТНЕ МИСЛИ”

Пеко ЛАЛИЧИЋ

СИТНЕ МИСЛИ

22.
Време ради само за оне који раде –
праве ствари.
23.
Највише хоће они који не знају –
шта хоће.
24.
Не терајте мак на конац.
Истераћете ђавола.
25.
Плитка памет не копа.
Она поткопава.
26.
Мало би тога било боље
да није снаге воље.
27.
Ко има пријатеља, тај је у реду.
Ко мисли да их има више,
с њим нешто није у реду.
28.
Ако хватате на снагу,
проблем је у вама.
29.
Ако хоћете да удовољите свима,
одстраните и црно под ноктима.
30.
Ко убија време,
не пита за време.
31.
Тек кад се ствари заоштре,
енормно се изоштре.
32.
Видљиво је све –
што је извесно.
33.
Деца су наше звезде.
Што их је више, светлије небо.
34.
Деца су злато –
иако не ћуте.
35.
Човек се са унуцима поново рађа.
36.
Човек је ништа –
ако не постане човек.
37.
Срећан је онај који то не зна.
38.
Онај ко има све,
нема маште.
39.
Тамо где је најосетљивији,
човек би требао да је најтврђи.
40.
Велики у страху немају очи.
41.
Пријатељства се не крунишу.
Најчешће се, пре тога, гасе.
42.
Свакоме ко га купује,
време је на измаку.
43.
Све почиње из рачуна.
44.
Свако ко постане свој доживи чудо.
45.
Порани и одоцни –
да стигнеш на време.
46.
Дуго се памти изблиза виђено.
47.
Истинска љубав,
истински чини људе срећнијим
и богатијим.
48.
Где свако вуче на своју страну,
ниједна страна није читава.
49.
Ко не зановета,
никоме не смета.
50.
Није свој,
ко је узет под своје.
51.
Машта је башта у којој се опуштате
колико можете,
а можете онолико
колико вас она носи.
52.
Простори маште су по пространству и лепоти
равни Васељени,
само што имају једну димензију више.
53.
Најтеже се усправљају пијани од среће.
54.
Рано пролупа ко често губи такт.
55.
Свестрани све раде –
с пола мозга.
56.
Кад свако вуче на своју страну,
будите по страни.
57.
Најчешће се рано успавани доцкан буде.
58.
На празну главу шешир не иде.
59.
Ко губи власт над собом,
губи је и над другима.
60.
Не мрзите никога,
и не волите свакога.
61.
Многи падну тек кад се усправе.
62.
Нека вам се не пије,
кад се чаша прелије.
63.
Ако подносите свашта,
не морате и свакога.

Zašto majka ćuti – Emilija Matić

Zašto majka ćuti Zašto majka tako ćuti, kraj prozora, sama stoji, neke daljine sluti, svoje senke se boji. Drhtući čeka u samoći, sina da se vrati s puta, u ovoj sablasnoj noći, velom tišine ogrnuta. Oči joj tugom opijene, duša joj puna boli, a ruke prekrštene, za sina svoga se moli.. Čuvaj ga Blagi Bože, … Настави са читањем “Zašto majka ćuti – Emilija Matić”

Zašto majka ćuti

Zašto majka tako ćuti,

kraj prozora, sama stoji,

neke daljine sluti,

svoje senke se boji.

Drhtući čeka u samoći,

sina da se vrati s puta,

u ovoj sablasnoj noći,

velom tišine ogrnuta.

Oči joj tugom opijene,

duša joj puna boli,

a ruke prekrštene,

za sina svoga se moli..

Čuvaj ga Blagi Bože,

od zla i propasti,

suze da skrije ne može,

majka u dubokoj starosti.

Pusti – Emilija Matić

Pusti Pusti neka ti zrak sunca probudi oči snene, toplim sjajem umesto poljupca, i na ljubav da te pokrene Pusti neka ti  vetar donese, latice poljskog cveća, po grudima neka ih raznese, da udišeš miris proleća. Pusti neka ti kapi kiše pokvase usnulo lice, kao moje suze radosnice, što te nekada orosiše. 

Pusti

Pusti neka ti zrak sunca

probudi oči snene,

toplim sjajem umesto poljupca,

i na ljubav da te pokrene

Pusti neka ti  vetar donese,

latice poljskog cveća,

po grudima neka ih raznese,

da udišeš miris proleća.

Pusti neka ti kapi kiše

pokvase usnulo lice,

kao moje suze radosnice,

što te nekada orosiše. 

Blistavi tren – Emilija Matić

Блистави трен Ти си мој блистави трен, И моја велика тајна, на месечини сен, моја музика бајна. Дотичеш ме погледима, И тако душу ми грејеш. А својим љубазним речима, Увек ме насмејеш. У постељу када легнем, за твојом љубављу жудим, ипак морам да избегнем, ноћу да те будим. Нека те не додирне мој глас, волим … Настави са читањем “Blistavi tren – Emilija Matić”

Блистави трен

Ти си мој блистави трен,

И моја велика тајна,

на месечини сен,

моја музика бајна.

Дотичеш ме погледима,

И тако душу ми грејеш.

А својим љубазним речима,

Увек ме насмејеш.

У постељу када легнем,

за твојом љубављу жудим,

ипак морам да избегнем,

ноћу да те будим.

Нека те не додирне мој глас,

волим те и без наде, тајно,

изговарам, у овај поноћни час:

желим те, узалуд, бескрајно.

San – Emilija Matić

San Kad bih mogla znati, zašto mi san naruši, pokida mir u duši. Noću kada spavam, ne trebaš me zvati. Konačno, promenila sam sebe, nisam više zarobljena, ni zaljubljena, sama hoću da šetam i maštam, daleko od tebe. Мnoge su minule godine, otkako u mom životu ne traješ. Prekasno je ako se kaješ. Kradeš mi … Настави са читањем “San – Emilija Matić”

San

Kad bih mogla znati,

zašto mi san naruši,

pokida mir u duši.

Noću kada spavam,

ne trebaš me zvati.

Konačno, promenila sam sebe,

nisam više zarobljena,

ni zaljubljena,

sama hoću da šetam i maštam,

daleko od tebe.

Мnoge su minule godine,

otkako u mom životu ne traješ.

Prekasno je ako se kaješ.

Kradeš mi preostale sne,

a zatim nestaješ.