Добродошли!
NEMOGUĆA K’o zvuk što iz ušiju beži…. k’o glas što u glasnice žuri….. Nemoguće je…… K’o Zemlja što se oko Svemira vreži…… k’o puž golać u svojoj ljušturi…. Nemoguće je…….
NEMOGUĆA
K’o zvuk što iz ušiju beži….
k’o glas što u glasnice žuri…..
Nemoguće je……
K’o Zemlja što se oko Svemira vreži……
k’o puž golać u svojoj ljušturi….
Nemoguće je…….
SETVA I ŽETVA Dva jednaka krda,drugi predvodnici, svako grlo istovetno-svojim slovom, živa su i mreju pod nebeskim krovom. Dve konjice iste, al’drugi konjanici. Prvo krdo seje,semenjem i zrnom, izrovane brazde k’o godove puni, prošarano veze biserjem po kruni, rađanja-po redu,u belom il’ crnom. Ne ostaje za njim trag,utihnulo tlo- da šibaju ga vetar, kiša i … Настави са читањем “SETVA I ŽETVA… -Aleksandra Mladenović”
SETVA I ŽETVA
Dva jednaka krda,drugi predvodnici, svako grlo istovetno-svojim slovom, živa su i mreju pod nebeskim krovom. Dve konjice iste, al’drugi konjanici.
Prvo krdo seje,semenjem i zrnom, izrovane brazde k’o godove puni, prošarano veze biserjem po kruni, rađanja-po redu,u belom il’ crnom.
Ne ostaje za njim trag,utihnulo tlo- da šibaju ga vetar, kiša i vrelina, dok bujaju tajnama iz utroba istina, svake grude što nosi il’dobro il’ zlo.
Opasnije biva što mirišu sapi im jače, te opojne lati putujuć’ do ličnog trona, (polja maka ,šipaka,ljuljaju se zvona k’o rumeni Mesec) i u tami zrače.
Drugo krdo žanje-mačem isukanim, plemenitim rezom sve stabljike seče, korenja im cvile, sve dok ne poteče- potok meda il’čemera,putem zasejanim.
I ne pita vreme, nit’ kada mu je čas, nastupa u trku otkosom što strada, tlom tišina grobna il’ radosna vlada ,dok reže i poslednju slamku za spas.
Dva jednaka sveta, druge kriju kobi, svaka pruža pošast krdu iskušenja , živa su i mreju dnu laži i poštenja, to setva i žetva, konjice što u utrobi -postoje odkada je promisli postanja, da proseju kukolj,žito,semenje i kam’.
Jahači su tu, od kuda i od kada, znam- da shvatiću semenom soli pokajanja.
SEĆANJE Setih se jutra koje nikada doći neće jutra s njim; te vragolastog osmeha na rubu usne dok vraća ga iz sna samo meni. Setih se i ploda ljubavi naše koji nikada začet biti neće; i bezbrižno svedočiti mu da njegova sam samo. Setih se naših zajedničkih kutaka kojih nikada biti … Настави са читањем “SEĆANJE………..Aleksandra Mladenović”
SEĆANJE
Setih se
jutra koje nikada doći neće
jutra s njim;
te vragolastog osmeha
na rubu usne
dok vraća ga iz sna
samo meni.
Setih se
i ploda ljubavi naše
koji nikada začet biti neće;
i bezbrižno
svedočiti mu
da njegova sam samo.
Setih se
naših zajedničkih kutaka
kojih nikada biti neće
nikada s njim;
i umiruće treme
pred očima vranim
i korom jutra
dok sve bunca da
on je Taj….on je Taj….
Setih se.
DEDA I BAKA Od jutra do mraka Priča je ovakva Sijevaju pogledi Kao da su gromovi Što prijete munjom Nekada ju je zvao Mirisnom dunjom Ona njega Moj nevene Sve što sami ne mogu Drugi su mu krivi Život im na uviru A oni se prepiru Ko se čega sjeća Koliko dugo već Nijesu … Настави са читањем “DEDA I BAKA Milica Perun Ivanović”
DEDA I BAKA
Od jutra do mraka
Priča je ovakva
Sijevaju pogledi
Kao da su gromovi
Što prijete munjom
Nekada ju je zvao
Mirisnom dunjom
Ona njega
Moj nevene
Sve što sami ne mogu
Drugi su mu krivi
Život im na uviru
A oni se prepiru
Ko se čega sjeća
Koliko dugo već
Nijesu dolazila djeca
Nevene mili juče su bili
O dunjo moja
Kažeš li da je to
Pamet tvoja bolja
Zagrmi ponovo
Pa se razljuti
Slušaj dunjo
Srećni im puti
ČUJEM Ističu potoci vode Putevima zmijolikim Nedogledu vode Kroz miris liporeda Čujem Kažu , govore Pričuja mi se Južne laste žagore Sjećanjem pod krilima Zato se gnijezde Pod strehom kuće moje Čujem Pričja mi se Kako me želiš Žao ti je Što ovo sada Ono prije nije. Čujem Tišina caruje
ČUJEM
Ističu potoci vode
Putevima zmijolikim
Nedogledu vode
Kroz miris liporeda
Čujem
Kažu , govore
Pričuja mi se
Južne laste žagore
Sjećanjem pod krilima
Zato se gnijezde
Pod strehom kuće moje
Čujem
Pričja mi se
Kako me želiš
Žao ti je
Što ovo sada
Ono prije nije.
Čujem
Tišina caruje
SLIKA U umu kistom ljubavi nas oslikavam. Svaku neravninu, krivinu našu, i korov ocvao u nicanju orošen raspršenim kapima znoja……. U srcu harpunom nadanja nas klešem. Svakim trzajem stihove ti noktima u mišice zarivam golicane plamtećim nemirom……. U duši šakama neba oblikujem nas. Svaki kubik daha … Настави са читањем “SLIKA-Aleksandra Mladenović”
SLIKA
U umu
kistom ljubavi
nas oslikavam.
Svaku neravninu,
krivinu našu,
i korov ocvao
u nicanju
orošen raspršenim
kapima znoja…….
U srcu
harpunom nadanja
nas klešem.
Svakim trzajem
stihove ti noktima
u mišice zarivam
golicane
plamtećim nemirom…….
U duši
šakama neba
oblikujem nas.
Svaki kubik daha
koji će u nas uteran
i isteran biti
i vrhove Kilimandžara
zatrpane
snežnim belucima pitanja……
U kamenu
slasnim zapovestima
nas ozakonjujem.
Svaki načinjen
greh
biće zapisom išiban
a nenačinjen
bršljanima strasti ugušen…..
U sliku
paletom smrti
nas oslikavam.
Svaki tren
neuhvatljiv
u nju ću sabiti
i kanjone i klance
još neurezane,a
orošene slapovima želje…….
SREĆAN ROĐENDAN BILE! Boba
SREĆAN ROĐENDAN BILE!
Boba
Lj u b o b o g Političko-satirična pisanija Ljubobog je odrastao u bedi. U vrema socijalizma i Tita, bez mafija i prljavih profita, nije plaćan baš koliko vredi. Umre Tito – nesta ideala… Naslednike Tita, starije i mlađe, očarava zla privreda mala i mogućnost za velike krađe… A Ljubobog i njegova braća, … Настави са читањем “Ljubobog- Miljojko Milojević”
Lj u b o b o g
Političko-satirična pisanija
Ljubobog je odrastao u bedi.
U vrema socijalizma i Tita,
bez mafija i prljavih profita,
nije plaćan baš koliko vredi.
Umre Tito – nesta ideala…
Naslednike Tita, starije i mlađe,
očarava zla privreda mala
i mogućnost za velike krađe…
A Ljubobog i njegova braća,
posle slatke diskusije kratke,
odlučiše da prave alatke.
Tu je profit -to se dobro plaća!
I njihova radiona mala
stručno kuje motike i rala…
Tad je cvala privredica mala
od društvene, uveliko, krala.
Vlast je, ipak, neke pohvatala,
milicija ih od batina odrala…
Za motike, sekire i rala,
iznenada, luda tražnja stala.
Ljubobog se pribojavao vlasti:
zalud profit i sve druge slasti,
kako da se braniš od napasti,
kad vlast može da te upropasti!
Znaju ljudi, i umni, i glupi
i u svetu, odvajkada, zna se
da vlast može da te prekalupi
i ispeče ko jagnje il prase…
U starome carskom gradu,
posle teških nemira i svega,
Srbi organizuju paradu,
dočekuju slavne: Nju i Njega.
Ljubobogu odmah kliker sinu
da upozna i Njega i Nju,
da ih smota na brzu brzinu,
da se druže- ali na Dedinju.
I, bogami, uspe da ih smota,
slavne, moćne, i Njega i Nju
i plac dobi na cvetnom Dedinju,
u Užičkoj, do Njihovog plota.
DNEVNIK Sgužvan odbačen Iskrzanih strana Osmijeha prepun Toliko i rana Niko mu ne prilazi Čamotinju živi Popala ga prašina Pučina steže Mnogo mi je žao A život je čitav Skoro u njega stao Za djecu neobjavljeno (C) Milica Perun Ivanović
DNEVNIK
Sgužvan odbačen
Iskrzanih strana
Osmijeha prepun
Toliko i rana
Niko mu ne prilazi
Čamotinju živi
Popala ga prašina
Pučina steže
Mnogo mi je žao
A život je čitav
Skoro u njega stao
Za djecu neobjavljeno
(C) Milica Perun Ivanović
Opisujem te glasovima izdaleka Teška vremenom,slaba sa odgovorom; Tražimo ono što se ne može naći: Putevima instikta sa srećom dobrom… Ostavih reke i ogledala za sobom Tražeći iskru u sukobu sa mesečinom Jutro prežaljeno,a nešto sačuvano U mislima paralelno sa euforijom. Zampatih trag divljači na ovom putu, Šetajući putevima samoće do slobode; Hodati,uživajući,a ipak ne … Настави са читањем “Euforija-Milan Gluščević”
Opisujem te glasovima izdaleka
Teška vremenom,slaba sa odgovorom;
Tražimo ono što se ne može naći:
Putevima instikta sa srećom dobrom…
Ostavih reke i ogledala za sobom
Tražeći iskru u sukobu sa mesečinom
Jutro prežaljeno,a nešto sačuvano
U mislima paralelno sa euforijom.
Zampatih trag divljači na ovom putu,
Šetajući putevima samoće do slobode;
Hodati,uživajući,a ipak ne gledajući
Kako se dolazi do talasa bistre vode.
Širim te tišinom smirene duše;
I postajem neko na papiru naslikan,
Malo olovkom,malo nežnim mastilom,
Što prosipa boju stvarnosti i nemira.
Čudim se veselošću tvoga sjaja;
Pamtim noćnu igru ostavljenih vukova
U planinama samoće nemirnoga kraja
Izmešanih u dodiru predvnih zvukova
Zamišljam godine kao snežna drveća;
Snovima opisujem strahove tvoga imena.
Stalno između sumnje i čudnog oseta
Da je realnost za strance svirepa…
Čuvam te među otpisanim i nestalima;
Hvatam korake poslednjih otkucaja.
Skupljam kamenčiće sakrivenih puteva,
Što vode tamo negde iza beskraja…