NEMOGUĆA
K’o zvuk što iz ušiju beži….
k’o glas što u glasnice žuri…..
Nemoguće je……
K’o Zemlja što se oko Svemira vreži……
k’o puž golać u svojoj ljušturi….
Nemoguće je…….
Da upregnem trojku kradomice…..
da bez konja i saonica odlutam…..
da poljubim usne konjokradice….
da na njima kao davljenik plutam….
Nemoguće je……
K’o buka što tišinom postoji….
k’o reč što bez promisli biva…..
Nemoguće je……
K’o satelit što nepomično stoji….
k’o biće bez ćelija i tkiva….
Nemoguće je…..
Da pronađem stazu negaženu….
da išibam sreću u pesmi do kobi…
da demoni me pokrste u blaženu….
da istraje iluzija koja ne drobi…..
Nemoguće je….
K’o dva oka što unutar vide….
k’o grom iz zemlje uvis što leti….
k’o slepom da se boje duge svide….
k’o mrtvaku živom ljubavlju voleti….
Nemoguće je…….
Tako i ja gasnem, na tren nemoguća
i curim i kopnim iz sićušnih vrela…..
i vrežim se opet k’o Mesec u svanuća
pretapajuć’ ćelije u tkiva bez tela……
Nemoguća, umem da ošinem trojke
i udavim se u najmanjoj kapi noći….
dok konjokradica mi mrsi uvojke
do duge, uvis na gromu ću poći…..
Ujahaću iluzije svih milih demona
negaženu prt slepim okom gledaću….
Nek’ prolome opne najglasnija zvona,
na usni davljenik,sve nemoguće-predaću.
-u cast svega onog nemogućeg-
(C) Aleksandra Mladenović
Kada pravi poeta na pravi način naniže kristale od riječi, a one naprave poetsku nisku, onda i NEMOGUĆE postaje MOGUĆE – BRAVO, Pjesnikinjo !!! Sazrijevaš zajedno sa svojim stihovima i nadrastaš samu sebe. Želim ti da te stih prati… i… ne posustani…nikad…
, vjerovala sam u tebe i ti mi dokaza da sam bila u pravu sa tom vjerom.. 
od 
Uh,zaista me obavezuju tvoje reci hvale.Volela bih da je to istina,sebe stalno brusiti,kristalisati,pobedjivati,porazavati,biti bolji.To je put kojim se redje ide,meni zapisan,a i tebi nista manje.
Postavi nesto na blogu,nisi skoro.
Znas da izuzetno volim tvoj izraz i velika mi je caststo ti u mom nalazis zrno te lepote.
Tvoja A.
PS.Ko zna sta je sve moguce a sta ne,ako je moguce osetiti nesto,moguce je i priziviti isti taj osecaj.Zar ne?
Dok čitam tvoje pesme odem na bezbroj strana i na kraju vidim da jednom samo idem, onom pravom…Mislim da sam ti ovo već napisao ispod neke pesme ali zaista je tako… Nemoguće je!
Da li je bas sve nemoguce?
Hvla ti na svakom citanju,znaci da ti je na mojoj strani dobro.Ako ti moje pesme cine dobro,zaista sam ispunjena,to mi je i bio cilj.
Pozdrav