Дан: 29. септембар 2009.

Kamen – Rada Lugumerski

KAMEN Bilo je to pre moga rođena. Preteško breme, tako to biva, Kada se deca rađaju u nevreme. Obese im kamen oko vrata, Stave im ga pod glavu, Valjda da ne ispadnu iz kolevke, U kojoj se ljuljaju do besvesti. I bi kamenja, sve kamen do kamena. Godinama je dobio na formi, Počeo je da … Настави са читањем “Kamen – Rada Lugumerski”

RadaL

KAMEN

Bilo je to pre moga rođena.
Preteško breme, tako to biva,
Kada se deca rađaju u nevreme.

Obese im kamen oko vrata,
Stave im ga pod glavu,
Valjda da ne ispadnu iz kolevke,
U kojoj se ljuljaju do besvesti.

I bi kamenja, sve kamen do kamena.
Godinama je dobio na formi,
Počeo je da dobija i na smislu.

čvrst je to materijal, dugovečan,
Tesko se rastače.
Vremenom puče i on, raspao se?

Kopajući i tragajući nađoh
U njegovoj utrobi jedan belutak.

Beše to duša od kamena.

(C) Rada Lugumerski

Jesen – Arsenije Lalatović

Jesen Jesen, ah jesen rana Mirišu šljive, jabuke zrele Ožive zaspala sjećanja Sokake, gajeve, njive… Jesen, ah jesen plodna Miriše na dunje, kruške zrele O zemljo majčice rodna Želje, o puste želje… Jesen, ah jesenja jesen Miriše na samoću Budi radost u meni Danju, ponekad i noću… Jesen ah jesen, ah ta jesen… (C) Arsenije … Настави са читањем “Jesen – Arsenije Lalatović”

ArsenijeL

Jesen

Jesen, ah jesen rana
Mirišu šljive, jabuke zrele
Ožive zaspala sjećanja
Sokake, gajeve, njive…

Jesen, ah jesen plodna
Miriše na dunje, kruške zrele
O zemljo majčice rodna
Želje, o puste želje…

Jesen, ah jesenja jesen
Miriše na samoću
Budi radost u meni
Danju, ponekad i noću…

Jesen ah jesen, ah ta jesen…

(C) Arsenije Lalatović

JER……Aleksandra Mladenović

JER…..   Svici nemirni fenjeri moga mraka, nad posivelom hartijom svetle brazde da pisem ti, pesmu… JER oni znaju sve o svemu i pre no što sve posta; JER odlaze i vraćaju se s neotkrivenih pejzaža koje u meni nikada video nisi; JER to strašno želim strašnije od života što udara kao bubanj…..   Gore mali … Настави са читањем “JER……Aleksandra Mladenović”

JER…..

 

Svici

nemirni fenjeri

moga mraka,

nad posivelom hartijom

svetle brazde

da pisem ti, pesmu…

JER

oni znaju sve o svemu

i pre no što sve posta;

JER

odlaze i vraćaju se s

neotkrivenih pejzaža

koje u meni nikada video nisi;

JER

to strašno želim

strašnije od života

što udara kao bubanj…..

 

Gore

mali lampioni

moje tame,

pod uzdrhtalim grčem pesme

da je isteram

iz sebe, tebi….

JER

oni ne znaju ništa ni o čemu

i posle svih ništavila;

JER

ostaju poput zaveta

nad dinama i pećinama

koje si uvek u meni video….

JER

to jedino trebam

potrebnije od smrti

što otkucava, kao sat;

JER

drugačije ne može biti

u ovoj svetlucavoj igri;

JER

drugačije ne umem reći

da….volim….

JER

to umeju samo

svici

moga mraka…