Добродошли!
JUČE, DANAS, SUTRA Srela sam te, juče. Nisi znao. Pitao si me: „Kako si, kako su ti prijatelji, rodbina, posao?“ Srela sam te danas. Nisi primetio, da smo razgovarali . „Dugo sam razmišljao, – kažeš mi, gledajući u izlog- da li me se sećaš?“ Pitaš. A sutra? Sediš na … Настави са читањем “JUČE, DANAS, SUTRA – Branka Zeng”
JUČE, DANAS, SUTRA
Srela sam te, juče.
Nisi znao.
Pitao si me:
„Kako si,
kako su ti prijatelji,
rodbina, posao?“
Srela sam te danas.
Nisi primetio,
da smo razgovarali .
„Dugo sam razmišljao,
– kažeš mi, gledajući u izlog-
da li me se sećaš?“
Pitaš.
A sutra?
Sediš na klupi,
čekaš,
a sreli smo se
juče.
Branka Zeng
MORAM Ja idem, gledam pravo, svima “Zdravo”, Kažem! Ja idem, kroz stalnu borbu, nosim torbu… Teška je… Ja idem, da odmorim, usporim, ponekad torbu otvorim… Sjećam se! Ja idem, torba poderana, sva je od rana… Plačem! Ja idem, suze se niz mene slijevaju, solju mi rane vidaju… Odnose bol! … Настави са читањем “MORAM – Miro Beribaka”
MORAM
Ja idem,
gledam pravo,
svima “Zdravo”,
Kažem!
Ja idem,
kroz stalnu borbu,
nosim torbu…
Teška je…
Ja idem,
da odmorim, usporim,
ponekad torbu otvorim…
Sjećam se!
Ja idem,
torba poderana,
sva je od rana…
Plačem!
Ja idem,
suze se niz mene slijevaju,
solju mi rane vidaju…
Odnose bol!
Ja idem,
stope se pune suzama
i krvlju iz ljutih rana…
Ne osvrćem se!
Ja idem,
ne spavam, samo trepnem,
jutrom se uštinem…
Da provjerim!
Ja idem,
snaže me sjećanja,
odnose glavu sa panja…
Srećan sam!
Ja idem,
dok idem, plačem,
dok plačem, pjevam…
Moram!
(C) Miro Beribaka
Sjetna balada Od ljudi odbačen Ko potonja hulja… Zaboravljen lunjam Drumovima uma… Za slamku se hvatam… Vjerujem u slamku Dižem se i padam… Lutam po mraku Pričam sa sobom Vrtim se u krug… Život mi je maćeha Bol najbolji drug… Kiša lice mije… Spira jad i bol Sunce krišom grije Obraz roba svog O, majčice … Настави са читањем “Sjetna balada Arsenije lalatović”
Sjetna balada
Od ljudi odbačen
Ko potonja hulja…
Zaboravljen lunjam
Drumovima uma…
Za slamku se hvatam…
Vjerujem u slamku
Dižem se i padam…
Lutam po mraku
Pričam sa sobom
Vrtim se u krug…
Život mi je maćeha
Bol najbolji drug…
Kiša lice mije…
Spira jad i bol
Sunce krišom grije
Obraz roba svog
O, majčice mila…
Dokle ću ovako?
Po kamenju i trnju
Drugačije nikako
San oči mi smara
Oči bone blenu…
Misli mi zavarava
Djetinjstvo u trenu…
O, kako je teško?!
Kušat sudbu svoju
Zvijezde dobro znaju
Kušam noćas moju…
ПЕСМА О ПСУ (Кога је убила љубав) Уз аутостраду, чупаво псето, клати се ко на валу… А јесен је јуче заменила лето … Пиша тај кер на свет и знанце, на жуто лишће, на пролазност, на све… Његову су керушу оковали у ланце и он сад може мирно да лута и умре. Велика слобода, коју … Настави са читањем “PESMA О PSU (koga je ubila ljubav) – Ljubodrag Obradović”
ПЕСМА О ПСУ
(Кога је убила љубав)
Уз аутостраду,
чупаво псето,
клати се ко на валу…
А јесен је јуче заменила лето …
Пиша тај кер на свет и знанце,
на жуто лишће, на пролазност, на све…
Његову су керушу оковали у ланце
и он сад може мирно да лута и умре.
Велика слобода, коју није хтео,
оковани сандук, на дну паучина…
Месец је давно већ узрео!
Чупаво псето сабласно клима.
И лаје, цвили, ваља се,
буљинама и зечевима кези.
Ништа у животу не понавља се,
смисао у грешкама лежи.
А ова поноћ је тако болна,
прокоцкана љубав пече.
Криви су људи и страст полна…
И куја која се уз плот затече.
И уморно псето затвори оба ока,
затресе главом и под ауто скочи.
Шуми васиона, неумитна и дубока,
и међ звездама крије блиставе псеће очи.
А јесен је јуче заменила лето…
Љубодраг Обрадовић
ПС. Ову песму, која је давно написана, мало модификовану, објављујем подстакнут судбином пса који је скочио пред један ауто, ових дана.