U meki žitni prah
dušu pesničku,
uroniše spretne ruke sudbine.
Okvasiše ga vodom i solju;
toplim suzama pesnika.
Gnječeno veštim prstima
testo narasta;
iznova buja grumen čiste patnje.
I dugo , dugo, zri njen plod.
U vatrenoj igri
mračnog ognjišta,
rumeni se grudva;
pesme teku iz krvavih mehura.
Agonija dugo, dugo traje.
Šta posta od žitnog praha?
Mirisni komad hleba.
Jedite,ovo je telo pesnikovo!
Gozba ljudoždera počinje…..