Дан: 11. септембар 2009.

KAD SE PESMA RODI

 

Kad se pesma rodi, zagrme tišine

a buke zaneme, kosmos se zatrese.

I u tome činu, na dohvatu istine

iz praha nirvane duša se uznese.

 

U sebi je ljubi, neguje i taji

za puste visine, jačajuć’ joj krila,

jedan nejak smrtnik, da u tami sjaji

poput svetog grala, poput gorskih vila.

 

Kad se rodi pesma,nakon mnogih trena

kojim  broja nema od postanja duše,

nad odrima prošlim stajaće k’o stena;

spomenik od reči ne mogu da sruše.

 

Dok postoji pesnik, grmeće tišine,

zanemeti buke, kosmos će se tresti.

I u tome činu, nad grotlom istine

kad se pesma rodi ,mi ćemo se sresti.