НЕМОЈТЕ
У мени немојте тражити пол,
ни северног ни јужног име не знам носити;
за мало белутка тек на тргу просити-
ово тело је само навлака за бол.
Не тражите у мени колибе ни гнезда,
место ми нема темеља ни крова;
станујем у улици безимених снова-
са душама Вашим пуним звезда.
У мени немојте гледати минуте,
време не зна тећи у пољу од трња;
свадба моја од најцрње је црња-
пером овим немим нек’ свемири ћуте.
Не тражите зато оно чега нема,
лептирицу над ужареном лампом у ноћи;
на крилима песме незван ће Вам доћи-
лепршави лахор олује што се спрема.
У мени можете газити,решетати,
кидати изнова свих празнина скраму;
без облика и твари,остарелу таму-
и тада,ненадано,у себи ме сретати.
Не тражите у мени немуште истине,
ја се само дајем да нема ме више;
сваки звук и глас ми тихо ноту брише-
одговоре пишем мирисом даљине.
У мени немојте женом ни човеком,
називати сену крај ураслог гроба;
у ритама сама ћути к’о ругоба-
загледана у Ваше одсјаје над реком.
Не гоните у мени изгубљени пол,
ни северног,ни јужног име не знам носити;
за мало белутка на тргу тек просити-
ово тело је само навлака за бол.