Дан: 18. септембар 2009.

Dok kiša pada… Arsenije Lalatović

Dok kiša pada… Dok kiša pada Iznad grada U kasnu noć Čkiljim kroz okno Bečim… Sjećanja budim… Na uranku Nadom se tješim… Znam…Proći će bol Oblaci mutni Tišina…Laju padalice… Bljesak munje Titra mi pred očima Oće li svitat? Nesvitanje Hiljadu pitanja… Nema odgovora Možda i ima Ćutanje… Možda je odgovor Možda… Dok kiša pada U … Настави са читањем “Dok kiša pada… Arsenije Lalatović”

Dok kiša pada…

Dok kiša pada
Iznad grada
U kasnu noć
Čkiljim kroz okno
Bečim…
Sjećanja budim…
Na uranku
Nadom se tješim…
Znam…Proći će bol
Oblaci mutni
Tišina…Laju padalice…
Bljesak munje
Titra mi pred očima
Oće li svitat? Nesvitanje
Hiljadu pitanja…
Nema odgovora
Možda i ima
Ćutanje…
Možda je odgovor
Možda…
Dok kiša pada
U muklu noć
Izbacam klobutove,
Inja…
Okno magli…
Provijava…
Ne znam
A da, možda znam
Proći da sve će proći
Ostaće sjećanje…
Na ovaj grad
Dosadnu noć…
A možda, ko zna?

MOJA PRIČA-Aleksandra Mladenović

MOJA PRIČA   O,zašto te imam                                 kad si  samo tajna i nikad te nikom                                ne smem, dušo, reći? Najlepše si čudo                              ti, ljubavi beskrajna opijenoj čaša                            pakao ka sreći. O,zašto te nemam                                u punome sjaju već prašnjavu zdelu                                       reči tvojih grlim? I bdim nad početkom                                           već suđenom kraju … Настави са читањем “MOJA PRIČA-Aleksandra Mladenović”

MOJA PRIČA

 

O,zašto te imam

                                kad si  samo tajna

i nikad te nikom

                               ne smem, dušo, reći?

Najlepše si čudo

                             ti, ljubavi beskrajna

opijenoj čaša

                           pakao ka sreći.

O,zašto te nemam

                               u punome sjaju

već prašnjavu zdelu

                                      reči tvojih grlim?

I bdim nad početkom

                                          već suđenom kraju

narikača nema

                             nad srcem umrlim.

O,zašto te imam

                               zar samo da slutim

da blagoslov nisi

                                 za sav život pusti?

Da moja je priča

                               najlepša dok ćutim

dok se o njoj nikad

                                         ni reč ne izusti.

O, zašto te pišem

                                kad život te neće?

I meni si neman,

                                  razdireš me, bodeš!

Ostavi me,idi,

                               mada znam da boleće

mada sama nestaću

                                           čim od mene odeš.