ПОЕЗИЈА – Жељко Перовић

#željkoperovićžespПјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Кратак осврт:
Поете бесплатно у сјећање путују, да се стиховима са знаним и незнаним друже, а некад вирну да бол, патњу и страдање ријечима опишу. У овој пјесми наглашавам поновљајучу строфу, то чиним када осјетим да поруку треба додатно истаћи. У понављеној строфи поредим љепоту јесењег лишћа које мијења боју, са ријечима које стиховима мијењају слике. Поезију поредим са женом која се цијели живот љуби и никад не престаје!
Мисао одабрана за ову пјесму:

СЛОВА И РИЈЕЧИ
Слова нису магнети да пажњу привлаче, али јесу складно сложене ријечи које поглед садржајем плијене!

ПОЕЗИЈА

Поезија је свједок и судија строг,
Погледу самку кришом се понуди,
Да жуборном сликом ум разбуди
И чека на ријечи да окрилате.

Једна уз другу и ко зна коју
Стихове словним везом тка,
Као што јесен лишћу мијења боју,
Поезија уснуле буди из сна.

Кроз крвоток милом путује
Да тијело топлину погледа осјети,
У срцу поетско гнијездо свије
И чека на ријечи да окрилате.

Једна уз другу и ко зна коју
Стихове словним везом тка,
Као што јесен лишћу мијења боју,
Поезија уснуле буди из сна.

Римом стихове и строфе украси
Да друштво у пјесми пронађу,
Сузама дешавања покваси
И чека на ријечи да окрилате.

Једна уз другу и ко зна коју
Стихове словним везом тка,
Као што јесен лишћу мијења боју,
Поезија уснуле буди из сна! 

Аутор: Жељко Перовић

Аутор: Жељко Перовић Жељко Перовић, рођен је 1952. године у Сарајеву. Поезију пише од основне школе када је због исказане љубави према писаној ријечи поред низа похвала и признања добија надимак Пјесник, који са данашњим радовима потврђује. Након завршеног школовања своју радну каријеру започиње у канцеларијама сарајевског Енергоинвеста, гдје са успјехом рјешава постављене радне задатке. Један дио радног вијека провео је на изградњи фабрика и постројења широм бивше Југославије. У дугогодишњој каријери радио је као технолог, конструк и руководиоц градилишта, а касније, по повратку у Сарајево, и на другим одговорним радним мјестима. Сплетом ратних околности 2002 године одлази на рад у Шведску где слободно време проводи у просторијама Књижевног клуба „Милош Црњански” чији члан упрзо постаје. Завршетком радне каријере враћа се остављеној љубави – поезији. Његове песме нашле су место у многим електронским медијима за књижевност и културу, као и у разним зборницима. Написао је књигу Варошина Које Више Нема. Ради на роману под радним насловом Дани Младости. Члан је Удружења пјесника Србије! Види све чланке од Жељко Перовић