ПОДХУМЉЕ – Жељко Перовић

1. #željkoperovićžesp
   

Пјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Са овом пјесмом завршио сам дуго припреману књигу. Сјећањем на друга и насеље којих више нема. У пјесми сам насеље од Варошине издвојио, а Кунду је Божија воља себи узела! Из друге строфе издвајам стихове; На све стране расуло се шаренило, као старо закрпано радничко одијело. Мјестани насеља било су вецини радници. Јутром су улице биле као небо плавиле, обојене плавим радним одијелима. Мјештани су у великом броју радили у фабрици вагона Васо Мислим – Црни, коју су из велике љубави и захваке звали радничком мајком! Мајка не пита, она усмјерава и помаже!
Навика је насљедство из прве половине живота!

ПОДХУМЉЕ

С јесени кад маглуштине
Почну давити Варошину
Од бјелине густе незасите але,
Људи су главе у страну окретали
Да зеленило подхумља очима помилују.

Падина се зором протегнула,
Са подијељеним баштама и торовима
Ограђеним шумским огранцима.
На све стране расуло се шаренило
Као старо закрпано радничко одијело.

Прекривено кратким њивама,
Посијаним зрњем и птицама
И младим воћњацима пуним гранама,
Савијеним од рода по крајинама,
Расутим по трави гњилим плодовима,
Које су свиње уз сласт купиле

И земљу за ђаба риле.
Изнад се издигла огромна капетина,
Громада усађена да дивљину
Са питомином мири,
Глатком као огледало хриди.
На којој су плаховити клипци
Јунаштвом себе истицали.

Уз стрм се пентрали,
Године разбијали
И убрзано стасали,
За храброст на улици хвалили,
Једино се Кундо до пола успузао
Jедва живу главу извукао!

Аутор: Жељко Перовић

Аутор: Жељко Перовић Жељко Перовић, рођен је 1952. године у Сарајеву. Поезију пише од основне школе када је због исказане љубави према писаној ријечи поред низа похвала и признања добија надимак Пјесник, који са данашњим радовима потврђује. Након завршеног школовања своју радну каријеру започиње у канцеларијама сарајевског Енергоинвеста, гдје са успјехом рјешава постављене радне задатке. Један дио радног вијека провео је на изградњи фабрика и постројења широм бивше Југославије. У дугогодишњој каријери радио је као технолог, конструк и руководиоц градилишта, а касније, по повратку у Сарајево, и на другим одговорним радним мјестима. Сплетом ратних околности 2002 године одлази на рад у Шведску где слободно време проводи у просторијама Књижевног клуба „Милош Црњански” чији члан упрзо постаје. Завршетком радне каријере враћа се остављеној љубави – поезији. Његове песме нашле су место у многим електронским медијима за књижевност и културу, као и у разним зборницима. Написао је књигу Варошина Које Више Нема. Ради на роману под радним насловом Дани Младости. Члан је Удружења пјесника Србије! Види све чланке од Жељко Перовић