Умем ја живети без тебе,
само једног срце се плаши,
када одрасте дете у мени,
коме ће душа да се врати?
Узбијеш ли груди о груди моје,
осетићеш мирис дивљих трешања.
Чежња тада пак се јави,
она ће ме себи примити.
Родим ли се у другоме дому,
исте ћу ране придобити.
Херој своје патње рујне,
чезнем да Рајну призовем.
Позни сати ка олтаром круже,
багрење старо, од громова штите.
Родим ли се у другом животу,
коме ће љубав да се врати?
Веселин Мандарин
(Прочитано: 52 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.129 пута)
