Нисам далеко отишао,
потражи ме.
Видиш ли празнину испод нокта,
док отклањаш сваки задах боли,
ту сам, покрај коже стере,
празнине се бојим, кријем се,
ту сам, иза тачке живота,
корачам без крви и бојим се,
однеће ме ветар.
Потражи ме, нисам одмакао далеко,
ја сам ту, где кожа је тесна,
видиш ли, ожиљак црне зоре,
потражи ме и када ти буде боље.
Потражи ме, немој ме заобићи,
без мене немој отићи,
ево ме, дишем изнад праха,
ја сам ту, где живи мртвак спава.
Ево ме, ово је моје место,
гробље је сувише тесно,
пусти ме, под кожом ме стави,
оживећеш и сумрак ће стати.
Оживи ме, оживи сваког мртвака,
да волиш и троје, ти добро си знала.
Оживи ме, из гроба ме дигни,
немаштину своју и под земљом видим.
Веселин Мандарин
(Прочитано: 48 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.129 пута)
