ЗЛО ВРИЈЕМЕ

ЗЛО ВРИЈЕМЕ

Боже мили, шта се ово ради,
шта се сада чини од чељади,
свак` је с неким у некој завади,
нико „врућу“ главу да охлади.

Ружна ријеч, све се чешће чује,
нико више другог не поштује,
људска душа свачиме се трује,
лошим путем сав свијет путује.

Све је мање части и поштења,
а све више прохтјева и хтјења,
мора хитно да се то мијења,
и потраже путеви спасења,
да се дође до неких рјешења.

У брлог се свијет претворио,
и у њему човјек заробио,
те су људи ка` робље постали,
јер на туђе јасли су допали,
сад највише слободе нам` фали,
ал` сами смо тако одабрали.

У шта су се, претворили људи,
свак све тражи, а ништа не нуди.

Сад је ера лажнијех слобода,
свуд` су шифре закључаног кода,
човјек не зна шта га сјутра чека,
ђе год крене, забрана је нека,
стално стижу неке нове бране,
ко зна шта ће, да нам још забране.

У сужња се човјек претворио,
сам је себе у градове збио,
сав род људски, прилично се труди,
да од свега још више излуди,
све се брже ка понору креће,
е, на добро, ово изаћ` неће.

Сад слободу, више нема нико,
и већ многи на то се навик`о,
сам желећи боравак у граду,
не видећи да живи у јаду,
и да с њиме други господари,
а да нико за њега мари.

Многи бира живот градске вреве,
јер не жели да гаји усјеве,
и сам себи храну производи,
ђе ли све то, овај свијет води?!

Многи хоће да буду господа,
за новац ће и душу да прода,
често вода, дође им до пода,
шта ту више, да још човјек дода,
крај се ближи од људскога рода.

Градски човјек, све живо купује,
зато паре, непрекидно снује,
а с новцима, он стално кубури,
и вазда се на скупоћу дури.

Е, боље би било да се тргне,
и к свом` селу да се мало мрдне,
у природу да се хитно врати,
она ће му све бесплатно дати,
па ће живот, срећнији имати.

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

„Има доброг, има осредњег, али у свијету највише има рђавог.“
Мартиалис

Нови Сад, Свети Трифун, 2015 љета Господњег

Аутор: Ljubiša Vojinović

Рођен је 1964 године, у селу Мајсторовина, које се налази у њедрима источних падина планине Бјеласице, на сјеверу Црне Горе. Основну школу похађао у Равној Ријеци. Гимназију у Бијелом Пољу. Студије на Факултету техничких наука у Новом Саду. Дипломирани је инжењер машинства и Мастер техничких наука. Члан Удружења књижевника Србије. Члан Друштва књижевника Војводине. Члан Удружења песника Србије. Члан Савеза књижевника у отаџбини и расејању. Његове пјесме су, преведене и објављене на руском, немачком, енглеском, кинеском и бугарском језику, заступљене у бројним антологијама и зборницима. Награђиван је више пута на пјесничким конкурсима. Љубитељ је планина, ријека, борова и орлова. Објавио је следећа књижевна дјела: 1. 2014. године, збирку пјесама „Човјек, Бог и камен „ 2. 2016. године, збирку пјесама „На крилима орла“ 3. 2019. године, пјеснички еп „Писмо цару“ 4. 2020. године, збирку пјесама „На стијени сурог орла“ 5. 2021. године, збирку љубавне поезије „Ватра у срцу“ Љубиша Ж. Војиновић ( Мајсторовски ) Живи и ради у Новом Саду. Петроварадин, ул. Тунислава Пауновића 5А Број моб: +381 60 4300500 (Фиксни тел: 021/450544) Е-мail: vojinovicljubisa@yahoo.com Види све чланке од Ljubiša Vojinović