ВАЖНО ЈЕ ДА ЈЕ НАШЕ

Да ли оскрнависмо олтар завета

Што га дадосмо једно другом

Или нас порази мучниа прошлости

У јагми за животом.

Да ли још траје ил и то нестаје,

Ограшје душе у сновиду

Па ране лечимо и кад снивамо.

Тада је све блиско:

Горко, опоро, трпко, слатко…

Важно је да је наше.

Узесмо благо Соломоново,

Како је редослед хтео,

Па благо поделисмо на дане

Да залечимо ране

Да језичке оштрице обмане

А кад смо праскозорја ковитлали

Тада су свици посустајали

А ми смо вихорно таслк к небу

Да докучимо овај трен

А колорит живота изатка боје

У нашој души

Да не пресуши…

Али не може да сруши

Да смо се на Олимп пели

Нектаре пили из Зевсове чаше

И смирено огласили:

ВАЖНО ЈЕ ДА ЈЕ НАШЕ