Начело је наша поезија срца
Бојимо је крвљу да се љубав пије
Освануће зором врле амајлије
А срце ће слати вреле откуцаје
Транзицију душе нека смириЉуба(в)
Који иде путем за својијем кредом
Обрад обрадује образом и лицем
И кити нас одличјем и песмом
Бацимо ли веру да смо увек први
Узалуд је спремност да магија хрли
Процветаће песма у нашем окриљу
Напојте се стихом које песник нуди
Нек осване мелем у нашим песмама
Закликтаће срце кад поноре дуби